Mnogi naši nastavnici stranih jezika u toku svog formalnog obrazovanja nisu imali posebnu obuku za rad sa predškolskim uzrastom jer su kursevi jezika za najmlađe relativno nova pojava. Mladi nastavnici (kojih je najviše u RS) obično nemaju svoju decu. Iz iskustva, većina starijih nastavnika stranih jezika nema decu koja su dvojezična od ranog detinjstva. Zbog svega ovoga, postoji realna mogućnost da se u toku nastavnog procesa potceni dečji potencijal za usvajanje jezika.
Ono što prvo primetim pri opservaciji časova engleskog jezika u predškolskom dobu je jezik komunikacije između nastavnika i malih polaznika kurseva. Srpski, engleski? U kojoj meri? U kojim situacijama? Ova pitanja verovatno izgledaju čudno onima koji nisu uključeni u direktni nastavni proces, ali su veoma česta kod nastavnika stranih jezika.
Primarni cilj svakog jezika je komunikacija. Stoga, logično bi bilo da to i bude cilj nastave jezika. Dakle, u svakoj prilici: pre časa, na času, posle časa, smatram da bi nastavnik trebalo da sa malim polaznicima komunicira samo na ciljnom jeziku (osim u nekim ekstremnim okolnostima u kojima je dete fizički ili psihički ugroženo). Ipak, ono što se često sreće u praksi je da nastavnik u najboljem slučaju samo na času koristi ciljni jezik i tako se gube dragocene mogućnosti spontanog usvajanja jezika (npr. kada mali polaznici dolaze na čas/odlaze sa časa, nastavnik ili administrator ih pozdravlja i upućuje na mesto za odlaganje odeće i obuće na srpskom jeziku. Zašto???) Dublji problem sa praksom komuniciranja na ciljnom jeziku samo u toku časa (ili nažalost, samo pri izradi zadataka) je što mališani ciljni jezik onda vezuju samo za kontekst časa (ili čak zadataka) i takva deca su obično zbunjena ukoliko im se obratite na ciljnom jeziku van konteksta učionice.
Škole stranih jezika trebalo bi da omoguće nastavnicima adekvatnu obuku za rad sa decom predškolskog doba pre nego što započnu nastavni proces. Kako većina nastavnika nije bila dvojezična u ranom detinjstvu, često postoji potreba da nastavnik svoj govor obogati rečima i frazama koje su tipične za izvorne govornike ovog uzrasta. Osim toga, nastavnici moraju da imaju ažurirana znanja o usvajanju i učenju drugog jezika u predškolskom dobu. Takođe, nastavnici i roditelji moraju da budu svesni da je uloga roditelja u procesu usvajanja drugog jezika kod dece veoma bitna, čak i kada roditelji ne govore ciljni jezik. Pogledajte: ZABLUDE O DVOJEZIČNOSTI
Evo kako je moje dete govorilo engleski kada je imalo pet godina:
Još video materijala možete pogledati na: DAVID IZ BANJALUKE
O AUTORU
P.S Ovo nije kritika na naš studijski program koji je dosta dobar uzimajući u obzir da kvalifikuje za rad u školi, prevođenju, itd.. Nemoguće je sve naučiti na fakultetu. Kursevi stranih jezika za predškolce su relativno nova pojava i treba vremena da postanu deo obavezne obuke nastavnika. Iz tog razloga, stalno stručno usavršavanje je veoma važno.
Pročitajte i:
Bilingvalni paradoks
Zašto neki logopedi i profesori stranih jezika imaju oprečna mišljenja o ranoj dvojezičnosti?
Naša deca koja govore engleski
Zašto rana dvojezičnost?
Manje poznate prednosti bilingvizma
Mitovi o dvojezičnosti
Normalan jezički razvoj ili jezički poremećaj?
Kako odabrati školu stranih jezika
Fondacija Novak Đoković promoviše dvojezičnost
Razlika između usvajanja i učenja jezika
Da li engleski može da se nauči u školi?
Zamke usvajanja jezika preko medija
Ono što prvo primetim pri opservaciji časova engleskog jezika u predškolskom dobu je jezik komunikacije između nastavnika i malih polaznika kurseva. Srpski, engleski? U kojoj meri? U kojim situacijama? Ova pitanja verovatno izgledaju čudno onima koji nisu uključeni u direktni nastavni proces, ali su veoma česta kod nastavnika stranih jezika.
Primarni cilj svakog jezika je komunikacija. Stoga, logično bi bilo da to i bude cilj nastave jezika. Dakle, u svakoj prilici: pre časa, na času, posle časa, smatram da bi nastavnik trebalo da sa malim polaznicima komunicira samo na ciljnom jeziku (osim u nekim ekstremnim okolnostima u kojima je dete fizički ili psihički ugroženo). Ipak, ono što se često sreće u praksi je da nastavnik u najboljem slučaju samo na času koristi ciljni jezik i tako se gube dragocene mogućnosti spontanog usvajanja jezika (npr. kada mali polaznici dolaze na čas/odlaze sa časa, nastavnik ili administrator ih pozdravlja i upućuje na mesto za odlaganje odeće i obuće na srpskom jeziku. Zašto???) Dublji problem sa praksom komuniciranja na ciljnom jeziku samo u toku časa (ili nažalost, samo pri izradi zadataka) je što mališani ciljni jezik onda vezuju samo za kontekst časa (ili čak zadataka) i takva deca su obično zbunjena ukoliko im se obratite na ciljnom jeziku van konteksta učionice.
Škole stranih jezika trebalo bi da omoguće nastavnicima adekvatnu obuku za rad sa decom predškolskog doba pre nego što započnu nastavni proces. Kako većina nastavnika nije bila dvojezična u ranom detinjstvu, često postoji potreba da nastavnik svoj govor obogati rečima i frazama koje su tipične za izvorne govornike ovog uzrasta. Osim toga, nastavnici moraju da imaju ažurirana znanja o usvajanju i učenju drugog jezika u predškolskom dobu. Takođe, nastavnici i roditelji moraju da budu svesni da je uloga roditelja u procesu usvajanja drugog jezika kod dece veoma bitna, čak i kada roditelji ne govore ciljni jezik. Pogledajte: ZABLUDE O DVOJEZIČNOSTI
Evo kako je moje dete govorilo engleski kada je imalo pet godina:
Još video materijala možete pogledati na: DAVID IZ BANJALUKE
O AUTORU
P.S Ovo nije kritika na naš studijski program koji je dosta dobar uzimajući u obzir da kvalifikuje za rad u školi, prevođenju, itd.. Nemoguće je sve naučiti na fakultetu. Kursevi stranih jezika za predškolce su relativno nova pojava i treba vremena da postanu deo obavezne obuke nastavnika. Iz tog razloga, stalno stručno usavršavanje je veoma važno.
Pročitajte i:
Bilingvalni paradoks
Zašto neki logopedi i profesori stranih jezika imaju oprečna mišljenja o ranoj dvojezičnosti?
Naša deca koja govore engleski
Zašto rana dvojezičnost?
Manje poznate prednosti bilingvizma
Mitovi o dvojezičnosti
Normalan jezički razvoj ili jezički poremećaj?
Kako odabrati školu stranih jezika
Fondacija Novak Đoković promoviše dvojezičnost
Razlika između usvajanja i učenja jezika
Da li engleski može da se nauči u školi?
Zamke usvajanja jezika preko medija
