Kursevi jezika u predškolskom dobu – da ili ne?

Kada žele da njihovo dete govori još neki jezik, roditelji često razmišljaju da dete upišu na neki kurs jezika. Obično, nastava se održava dva puta sedmično u trajanju od 45 minuta. Ovaj tempo očigledno ne prestavlja pretnju da deci oduzme preko potrebno vreme za NESTRUKTURIRANOM (neorganizovanom) igrom koja je od posebnog značaja da dečji razvoj.

Protivnici planiranih aktivnosti u predškolskom dobu s pravom kritikuju praksu nekih zemalja da decu opterećuju čitanjem, pisanjem i apstraktnom matematikom.  Nažalost, naše internet portale preplavljuju tekstovi koji povremenu strukturiranu igru mešaju sa pomenutim akademskim sadržajima, pa direktno ili indirektno savetuju naše roditelje da odustanu od bilo kakvih organizovanih aktivnosti u predškolskom dobu ne uzimajući u obzir konktekst u kom žive naša deca.  

Na kursevima jezika u predškolskom dobu trebalo bi da deca, kroz STRUKTURIRANU IGRU, usvajaju reči i jezičke konstrukcije primerene njihovom dobu, ali i obrasce ponašanja kulture naroda koji govore tim jezikom. Dakle, ukoliko se ovako izvodi nastava (nije mi poznato da se izvodi drugačije na našim prostorima), nema mesta zabrinutosti da se deca opterećuju sadržajima neprimerenim za njihov uzrast. Takođe, ukoliko roditelji provode dovoljno vremena sa decom u kvalitetnim razgovorima na srpskom jeziku, nema bojazni da će drugi jezik biti dominantan ukoliko za tim nema potrebe.

Od ovih kurseva bilo bi razumno očekivati da ih deca sa radošću pohađaju i da napreduju u razvijanju jezičkih veština govora i slušanja. Međutim, tempo napredovanja ne zavisi samo od kursa, već i od motivacije deteta i u kojoj meri je dete (bilo) izloženo drugom jeziku van časova (npr. crtani filmovi na drugom jeziku).

Kurs jezika bih preporučila deci koja nisu imala prilike da ranije usvajaju željeni jezik, čiji roditelji ne govore taj jezik, a posebno deci koja ne pohađaju vrtiće ili druge oblike predškolskog vaspitanja i obrazovanja. Na ovim časovima deca će imati priliku da, pored jezičkih, razvijaju svoje socijalne veštine i finu motoriku (crtanje, lepljenje, itd). Pored toga, iz mog iskustva, deca na kursevima uživaju u raznolikim aktivnostima usvajanja drugog jezika (zanimljive pesmice, priče i propratni materijali).

Milena Mićić, magistar engleskog jezika i majka dvojezičnog deteta

Pročitajte i:

Kako odabrati školu stranih jezika
Razlika između usvajanja i učenja jezika
Zašto rana dvojezičnost?
Manje poznate prednosti bilingvizma
Mitovi o dvojezičnosti
Priznati autoriteti o dvojezičnosti
Petogodišnji dečak iz Republike Srpske govori engleski jezik koji najvećim delom usvaja preko crtanih filmova (video)
Normalan jezički razvoj ili jezički poremećaj?