Da li engleski može da se nauči u školi?

Svaki nastavnik koji radi u srednjoj školi ili na fakultetu, barem na početku svoje karijere ,biva iznenađen brojem učenika/studenata koji posle višegodišnjeg učenja engleskog jezika u osnovnoj i/ili srednjoj školi ne mogu ni da se predstave u desetak tačnih osnovnih rečenica.

Pored pomenutih, ima učenika koji odlično prolaze na testovima na kojima se procenjuje tačnost izgovorenog ili napisanog (accuracy) dok, na primer, njihov govor nije dovoljan tečan (fluent) ili im je rečnik previše "školski", razvijan samo preko udženika za učenje engleskog jezika (Pogledajte: http://dvojezicnadeca.blogspot.ba/2015/10/da-li-imate-samo-skolsko-znanje.html) S druge strane, ima učenika sa veoma razvijenim jezičkim veštinama koji ne uspevaju da demonstriraju svoje znanje na gramatičkim testovima jer ne shvataju šta se traži od njih (kao da od osobe koje zna da trči tražimo da objasni kako se izvode koraci pri hodanju). Retki su oni sa izuzetno razvijenim jezičkim veštinama i razvijenim metajezikom.

Ukoliko nastavnik nema dovoljno iskustva u radu u na svim nivoima formalnog obrazovanja (osnovna škola, srednja, fakultet) i neformalnom obrazovanju (privatne škole jezika) i informalnom (privatni časovi i samostalno učenje) biće iznenađen ovakvom pojavom, koja je, u stvari, očekivana. Ukratko, nerelano je očekivati da će većina dece biti motivisana da uče jezik kada je to formalni sistem obrazovanja predvideo, u grupama od po 25 - 35 učenika sa različitim početnim nivom znanja i različitim afektivnim filterima, uz nastavnike o čijem se istinskom stručnom i ličnom razvoju malo vodi računa -  i sve to svega dva puta sedmično po 45 minuta (što uključuje i rešavanje disciplinskih i drugih problema).

Čini se, ipak, da velika većina dece sa dobrim ili odličnim jezičkim veštinama, pored učenja jezika u školi, usvaja jezik u slobodnom vremenu kroz ćaskanje na društvenim mrežama, igranje kompjuterskih igrica, muzike, crtanih i drugim filmova na engleskom jeziku (dakle u okvirima informalnog obrazovanja) ili/i kroz pohađanje kurseva u privatnim školama (neformalno obrazovanje). Naravno da i nastava u formalnim okvirima može da pruži značajan doprinos u razvoju jezičkih veština (posebno pisanja), ali samo uz dopunu kroz informalno i/ili neformalno obrazovanje.

Interesantno je da neki nastavnici koji rade u okvirima formalnog obrazovanja komentarišu kako oni u svojim odeljenjima imaju učenika koji su isključivo na njihovim časovima "naučili" engleski. Da li ste sigurni da oni ne gledaju filmove ili da ne ćaskaju na engleskom van vaše učionice?

Šta možemo mi da uradimo? Čini se da će biti dovoljno da damo sve od sebe kao nastavnici i pedagozi da učenici razviju unutrašnju motivaciju da nauče sve ono što je realno da savladaju u školi, ali  moramo objasniti i njima i njihovim roditeljima da je učenje i usvajanje jezika dugotrajan i kompleksan proces koji zahteva i aktivno angažovanje van škole.

Besplatni vebinari za nastavnike engleskog

https://www.youtube.com/playlist?list=PLpmCHL8PnXq88RiE_Bc0bAaotsDCHsEay

Normalan jezički razvoj dvojezičnog deteta ili jezički poremećaj?

Dvojezična deca imaju malo drugačiji jezički razvojni put od jednojezične dece. Problem nastaje ukoliko pedijatar ili logoped koji procenjuje jezički razvoj nema iskustava u radu sa dvojezičnom decom, pa nije u stanju da razlikuje normalan jezički razvoj dvojezičnog deteta od jezičkog poremećaja.

Brenda Gorman, univerzitetski profesor govori o mitovima o dvojezičnoj deci. Ova profesorka i majka dvojezične dece, radila je najpre osam godina godina kao logoped za dvojezičnu decu (španski - engleski).

 Imejl:   brenda.gorman@elmhurst.edu

Crtani filmovi za decu od 4 do 6 godina - 2.

Ukoliko niste čitali, preporučujem da pre čitanja ostatka ovog posta pročitate  "Crtani filmovi za decu od 4 do 6 godina - 1" na Crtani filmovi za decu od 4 do 6 godina - 1. (u  njemu se govori o prednostima koje nude crtani filmovi za predškolsku decu).

Jedan od crtanih filmova, posebno interesantan dečacima je Caillou na kanadskom engleskom (ima i verzija na drugim jezicima). Kao i Pepa, Kaju prolazi kroz mnoge situacije i nedoumice karakteristične za decu predškolskog uzrasta. Ukoliko se detetu dopadne ovaj crtani, bilo bi korisno i zabavno da ga gleda svakodnevno po par epizoda ili po jednu više puta. Epizode traju od 5 do 9 minuta i lako se nalaze na youtube.com.

Caillou - Season 1

Manje poznate prednosti bilingvizma

Veliki broj ljudi u svetu odrasta u višejezičnim sredinama i bilingvizam prihvata kao životnu činjenicu na koju se brzo i bez razmišljanja navikava. Pored očiglednih ličnih, društvenih  ekonomskih prednosti koje pruža, najnovija naučna istraživanja naglašavaju pozitivan uticaj bilingvizma na kognitivni razvoj bilingvala, kao i na prolongiranje  simptoma kod obolelih od demencije.

Novija naučna istraživanja pokazuju  da bilingvalna deca imaju izvesnu kognitivnu prednost  u zadacima koji zahtevaju fleksibilnost i kontrolu pažnje (Bialystok, 2010). Dokazano je da su oba jezička sistema koja bilingvali često koriste aktivna kada govore na jednom jeziku. Stoga, bilingvali moraju da razviju snažan mehanizam koji razdvaja dva (ili više) jezika kako bi se fluentnost govora osigurala. Ovakvo, često ponovljeno iskustvo, ojačava strukturu mehanizama vezanih za prefrontalne oblasti mozga koje su aktivne pri govoru bilingvala, tj. egzekutivnu funkciju, što potvrđuju i najnovija naučna istraživanja. Kako je prefrontalna oblast odgovorna i za mnoge neverbalne veštine, bilingvali su postigli bolje rezultate na testovima selektivne pažnje, inhibiciji manje relevantnih informacija i iznalaženju alternativnih rešenja nekog problema. Ove su veštine, pri neoštećenoj opštoj inteligenciji, neke od ključnih za razvoj emocionalne i socijalne inteligencije koja igra veliku ulogu u ličnom i akademskom uspehu.

Dvojezička deca postižu bolji uspeh od jednojezične i na testovima kojima se mere različiti aspekti kognitivnog i jezičkog razvoja, kao što su tendencija da se posmatraju i analiziraju različiti jezički aspekti, tj. bilingvali imaju izraženiju metalingvističku svest, razvijenije veštine čitanja (Petitto, 2009) te pokazuju pojačanu osetljivost na povratne informacije i na neverbalnu komunikaciju. Nastavnička praksa često potvrđuje da bilingvalna deca često imaju visok nivo postignuća pri učenju novih jezika i matematike, kao i da su kreativnija, društveno aktivnija i prihvaćenija.

Analize strukturalnih razlika između mozgova bilingvala i monolingvala (Mechelli, 2004) su pokazale da bilingvali imaju više sive mase od monolingvala, kao i da to nije slučaj samo sa bilingvalima od rođenja, već i sa kasnijim bilingvalima, ali u manjoj meri. Iako više sive mase ne znači nužno i veću inteligenciju, izgleda da bilingvali bukavalno imaju veći mozak.

Jedno od možda najintrigantnijih novih istraživanja je veza između bilingvizma i kasnijeg početka demencije (Bialystok, 2010). Zaključak studije, koja je obuhvatala 91 monolingvalna i 93 bilingvalna pacijenta, je da se demencija kod bilingvala javila četiri godine kasnije u odnosu na monolingvale. Ovo prolongiranje pojave simptoma demencije je daleko efikasnije od bilo kog leka i predstavljalo bi, pored ličnih i društvenih prednosti, veliku uštedu na troškovima zdravstvene nege.

Bialystok, E. & Craik, I. F. (2010). Cognitive and Linguistic Processing in the Bilingual Mind. Current Directions in Psychological Science, 19(I), 19 - 23.

Mechelli, A. (2004). Structural plasticity in the bilingual brain: proficiency in a second language and age of acquisition affect grey-matter density. Nature 431: 757

Petitto, L.A. (2009). New Discoveries From the Bilingual Brain and Mind Across the Life Span: Implications for Education. International Mind, Brain, and Education Society and Blackwell Publishing,  Vol. 3, No. 4, 185 –197.

Pogledajte i: Fondacija Novak Đoković promoviše dvojezičnost

Crtani filmovi za decu od 4 do 6 godina - 1.

Svetska zdravstvena organizacije u svojim Preporukama u vezi sa "dozvoljenim" vremenom pred ekranima za decu navodi  da deca iznad dve godine mogu biti izložena ekranima do sat vremena (bez kretanja) svaki dan: WHO Recommendations   

Iskustvo  pokazuje da deca najbolje usvajaju jezik preko zanimljivih i njima smislenih sadržaja. Stoga, crtani filmovi koji odgovaraju uzrastu deteta predstavljaju delotvoran materijal. Pored toga i ne manje važno, crtani filmovi su gotovo besplatan način usvajanja jezika.

Jedan od crtanih filmova sa puno epizoda za ovaj uzrast koji se lako može naći na internetu je Peppa Pig na engleskom jeziku. Kako lik Peppa Pig  ima oko  četiri godine, situacije i nedoumice u kojima se Pepa nalazi su dobro poznate detetu ovog uzrasta. Time je zagarantovana detetova pažnja, a jezik se usvaja "usput". Nakon izvesnog vremena bićete prijatno iznenađeni kada Vaše dete ne samo reči, nego i cele rečenice "prenese" iz crtanog filma u svoju realnost.

Epizode ovog crtanog serijala traju oko 6 minuta, tako da je lako kontrolisati ukupno vreme sedenja pred ekranom. Epizode se mogu puštati više puta pre nego što se pređe na novu ili nakon izvesnog broja odgledanih. Ukoliko  se detetu dopadne ovaj materijal, puštajte mu ga svakodnevno. Ne zaboravite da je IZLOŽENOST jeziku jedan od najbitnijih faktora za uspešno usvajanje jezika.

Napominjem da se ovaj materijal pokazao kao delotvornan za usvajanje jezika u slučaju mog deteta, koje je  pre svoje četvrte godine pratilo BabyTV i tako usvojilo osnove engleskog jezika. Dakle, ostaje da se utvrdi da li je delotvoran i kod dece koja nemaju takvu osnovu. Da ilustrujem to primerom: kada moje dete gleda crtani film na engleskom jeziku, na pitanje šta radi kaže da gleda crtani film. Njegov drugar, istog uzrasta ali samo sa znanjem nekoliko reči engleskog jezika, na isto pitanje odgovara da "uči engleski". U jednom ranijem postu  sam napomenula da deca, već u ovom uzrastu, učenje doživljavaju kao napor.

Peppa Pig postoji na više jezika, tako da ga naši ljudi u dijaspori mogu koristiti za usvajanje srpskog jezika.

Treba imati na umu da će ovaj crtani posebno biti interesantan devojčicama jer je i glavni lik ženskog pola. Posledajte post o crtanoj seriji gde je glavni lik dečak predškolskog uzrasta na: Crtani filmovi za decu od 4 do 6 godina - 2.

OPREZ: Preporuka za svakodnevno gledanje video sadržaja ne znači da bi dete trebalo dugo ostavljati ispred ekrana! 



Pročitajte i:
How to use Peppa Pig to promote Speech and Language Development
Petogodišnji dečak iz Republike Srpske govori engleski jezik koji najvećim delom usvaja preko crtanih filmova (video)
Zašto rana dvojezičnost?
Manje poznate prednosti bilingvizma
Mitovi o dvojezičnosti
Normalan jezički razvoj ili jezički poremećaj?
Kako odabrati školu stranih jezika
Razlika između usvajanja i učenja jezika
Zamke usvajanja jezika preko medija

Bilingvalni paradoks

Poznavanje dva ili više jezika i njihovo aktivno korišćenje u ovo doba globalizacije bez sumnje je veoma poželjna i tražena karakteristika. Bilingvali lakše dolaze do posla, bolje razumeju druge kulture, te imaju priliku da dobiju kvalitetnije obrazovanje s obzirom na činjenicu da mogu da prime mnogo više informacija i da ih brže obrade. Ovo su samo neke od očiglednih prednosti biligvizma, a ipak se ovoj pojavi tokom skoro čitavog prošlog veka prilazilo ne samo sa pozitivnim stavom nego i sa sumnjom. Grupa istraživača sa Univerziteta u Torontu je ovaj fenomen nazvala „bilingvalni paradoks“ (Petitto, 2009:186).

Priroda bilingvalnog paradoksa najbolje se očituje u reakcijama roditelja koji sa divljenjem posmatraju decu koja se, rano izložena dvama jezicima, sa lakoćom „prebacuju“ s jednog jezika na drugi. U isto vreme javlja se i bojazan da bi takvo izlaganje u slučaju njihove dece moglo da dovede do zastoja u jezičkom razvoju, mešanju jezika i nedovoljnog vladanja kako drugim tako i maternjim jezikom. Ovakvi strahovi su često i iskustveni i zasnovani na posmatranju naših ljudi koji žive u inostranstvu koji, u nekim slučajevima, govore maternji jezik sa stranim akcentom uz mnogobrojne gramatičke greške i veoma ograničen vokabular.

Tezu da rani bilingvizam može negativno odraziti na usvajanje maternjeg jezika uz druge negativne posledice dugo su podržavali mnogi školski sistemi uključujući i sisteme u Srbiji i Bosni i Hercegovini.To je upravo i razlog što se strani jezik ranije uglavnom nije uvodio u škole pre petog razreda osnovne škole, odnosno jedanaeste godine. Kasnije, ta je granica pomerena na devet godina uz uverenje da se sa devet godina formira relativno stabilna jezička struktura maternjeg jezika. U Srbiji, novom školskom reformom, strani jezik je uveden u prvi razred osnovnog obrazovanja kao obavezni predmet u školskoj 2003/2004. godini.

Danas se zna da se očigledna nerazvijenost vokabulara, nepravilan izgovor glasova i devijacije od gramatičkih pravila kod jednog  broja bilingvala mogu  pre pripisati uticaju nepovoljnih socio - ekonomskih okolnosti u kojima bilingvali nisu dovoljno izloženi jeziku, a ne  bilingvizmu.

Petitto, L.A. (2009). New Discoveries From the Bilingual Brain and Mind Across the Life Span: Implications for Education. International Mind, Brain, and Education Society and Blackwell Publishing,  Vol. 3, No. 4, 185 –197.

Milena Mićić

Pročitajte i: Zašto pojedini logopedi i profesori stranih jezika imaju oprečna mišljenja o ranoj dvojezičnosti?

Kako odabrati školu stranih jezika?

Nije na odmet da ovde napomenemo da ćete školu stranih jezika, u pravnom smislu, teško pronaći. Većina "škola" su u stvari centri, udruženja, klubovi, itd. Razlog je jednostavan: registracija škole zahteva ispunjavanje uslova za rad koju retko koja ustanova neformalnog obrazovanja može da ispuni. Ovo, međutim, ne znači, da je nastava u njima nedelotvorna.

Roditelji su najčešće iznenađeni velikim razlikama u cenama kurseva. Pre nego što zaključite da li  je neka škola povoljna, ne zaboravite da proverite barem sledeće:

- da li su prostorije bezbedne i prilagođene deci.

- da li su predavači kvalifikovani profesori ciljanog jezika (neke škole angažuju  osobe koje su završile samo kurs jezika ili osobe koje su samo živele u zemlji gde je ciljani jezik maternji. Dobro znanje jezika ne znači da osoba zna to znanje da prenese. Setite se da, npr. mi  govorimo srpski jezik, ali da ga ne možemo predavati u školama ukoliko nismo profesori srpskog).

- broj dece u grupi

- koliko časova predviđa program (neke škole reklamiraju nisku cenu, a u stvari daju manje časova po kursu).

I ne očekujte čudo od bilo koje državne ili privatne škole. Jezik je nemoguće tečno govoriti uz dva časa nedeljno. Učenje u jednojezičnoj sredini će biti uspešno samo ukoliko je udruženo sa gledanjem crtanih i drugih filmova na engleskom i drugim lako dostupnim infomalnim sadržajima koji odgovaraju uzrastu deteta. 
Pročitajte i: Kako da dete nauči da „speluje" reči na engleskom jeziku?

Počnite ovde

Ovaj blog je prvenstveno namenjen roditeljima i nastavnicima  koji se interesuju za jezički razvoj dvojezične dece. Iako će se blog baviti različitim temama u vezi sa bilingvizmom, fokus je na razvoju jezičkih veština kod dece koja paralelno usvajaju srpski i engleski jezik na srpskom govornom području. Koliko je meni poznato, ovaj blog je prvi ove vrste u  Bosni i Hercegovini i Srbiji.

Cilj ovog bloga je podrška afirmaciji dvojezičnosti u našoj sredini kroz prenošenje naučno dokazanih činjenica, stavova stručnjaka, te ličnih uvida o važnosti i prednostima dvojezičnosti. Ovim ću pokušati da premostim jaz imeđu akademske zajednice i šire stručne i laičke javnosti. O bilingvalnom paradoksu  čitajte ovde.

Iako je dvojezičnost veoma rasprostranjen fenomen, na ovu temu ima iznenađujuće malo istraživanja, posebno u vezi sa usvajanjem drugog jezika u predškolskom dobu u jednojezičnoj sredini.  Stoga, definitivni odgovori na mnoga pitanja u ovoj oblasti još nisu dostupni. Ono što je, pak, definitivno naučno potvrđeno je da je rano detinjstvo optimalni period za usvajanje jezika, kako prvog tako i drugih.

Ukoliko imate  dete predškolskog uzrasta koje je postalo dvojezično u jednojezičnoj sredini  i želite da učestvujete u istraživanju za koje prikupljam podatke, molim Vas da se javite na:  

engleskijezik.ups@gmail.com 

Pridružite nam se na fejsbuku: https://www.facebook.com/pages/Raising-bilingual-children-SerbianCroatianBosnian-English/1590316981225853?fref=ts

Zašto rana dvojezičnost?

Verovatno svaki roditelj u Bosni i Srbiji želi da njegovo dete odlično govori barem još jedan jezik zbog očiglednih ličnih i poslovnih prednosti koje znanje više jezika nosi. Međutim, roditelji su podeljenog mišljenja u vezi sa dobom kada bi dete bi trebalo da počne da uči drugi jezik.
PIŠE: Milena Mićić, magistar engleskog jezika i majka dvojezičnog deteta O AUTORU

VAŽNO: Danas mnogi svoje STAVOVE iznose kao da su ČINJENICE. Dakle, obratite pažnju od koga tražite savet. Stručnjaci za ovu oblast su psiholingvisti, logopedi SPECIALIZOVANI ZA RAD SA DVOJEZIČNOM DECOM,  profesori jezika koji imaju dugogodišnje iskustvo u radu sa decom predškolskog doba i profesori jezika koji sami imaju dvojezičnu decu.

Neki roditelji na ranu dvojezičnost gledaju kao na pomodarstvo i nezdravu ambiciju roditelja. Pretpostavljam da takav stav potiče iz uverenja da se dete nepotrebno muči učenjem sadržaja koje može i kasnije da savlada. Međutim, usvajanje jezika nije isto što i učenje jezika i to može da bude još jedan od načina da se povežete sa svojim detetom. Ovde se možemo zapitati da li želimo da našem tinejdžeru, na deset predmeta koje će izučavati u školi, dodamo i engleski jezik (za koji će mu verovatno biti potrebna pomoć van škole i na šta će trošiti vreme koje bi trebalo da provede u razonodi i odmoru). Do škole deca uče na spontan način. Nemaju pritisak ocena, uče kroz igru i iz interesa. Polaskom u školu učenje postaje obaveza i odgovornost. Zahteva dobru organizaciju, koncentraciju u toku nastave i samokontrolu. Naučeno se vrednuje kroz ocenu.

“Niko period do šeste godine života ne shvata primerenim za ozbiljno obrazovanje, a on je najvažniji. Tada se dete obrazuje kroz igru.” Uroš Petrović

Evo nekih od razloga za ranu dvojezičnost:

1) Deca neće naučiti da GOVORE tečno drugi jezik u školi. Moje iskustvo u nastavi engleskog pokazuje da je većina starije dece i odraslih sa izuzetnim jezičkim veštinama (nisu živela na engleskom govornom području,  nisu profesori stranih jezika ni deca roditelja koji govore različitim maternjim jezicima) započela usvajanje  jezika veoma rano kroz gledanje crtanih filmova i/ili igranje interaktivnih kompjuterskih igrica na engleskom jeziku (Pogledajte i: Da li engleski može da se nauči u školi? )

2) Deca u dobi do dve - tri godine nisu opterećena brigom (ili su mnogo manje opterećena) kako "zvuče i izgledaju" drugima, pa su spremnija da otvoreno "eksperimentišu" jezičkom građom.

3) Malo dete usvaja drugi jezik kroz igru i crtane filmove bez napora. Prema SVESNOM učenju jezika deca često osećaju i pokazuju otpor.

4) S obzirom na laku dostupnost edukativnih i zabavnih materijala za decu i mlade na engleskom jeziku (a većina nije prevedena na naš jezik), Vaše dvojezično dete ima priliku da stekne znanja i da se zabavi kroz mnogo više sadržaja i tako stekne obuhvatniju sliku o svetu (Pogledajte i: Edukativni sadržaji za decu na engleskom jeziku )

5) Istraživanja pokazuju da bilingvali imaju izvesne kognitivne prednosti u onosu na one koji koriste samo jedan jezik (Pogledajte: Manje poznate prednosti bilingvizma )

6) Period pre četvrte godine je optimalan  za usvajanje glasova jezika. Tada dete može da usvoji drugi jezik tako da ga govori bez akcenta ili sa jedva primetnim akcentom.

7) Zato što su dvojezična deca "kul" i odaju utisak da su natprosečno inteligentna (što ne mora da bude tačno). Iz tog razloga, često imaju više samopouzdanja.

Nažalost, o fenomenu dvojezičnosti  u našoj sredini malo se diskutuje sa stručnjacima. Stoga, želje i napore roditelja da odgajaju dvojezično dete često osujete saveti nedovoljno upućenih ljudi (među kojima su i pojedini logopedi koji nemaju iskustva u radu sa dvojezičnom decom i ne prate razvoj nauke).  O mitovima o dvojezičnosti pročitajte ovde: Mitovi o dvojezičnosti

Ukoliko želite da dete komunicira na ciljnom jeziku (da bude dvojezično u predškolskom dobu), morate mu omogućiti veću IZLOŽENOST tom jeziku. Ovo nikako ne podrazumeva maltretiranje deteta napornim učenjem niti ostavljanje deteta pred ekranom po ceo dan! 

Želite li više informacija o tome kako da i Vi odgajate dvojezično dete?
Kontaktirate sa mnom: https://www.facebook.com/milena.z.micic.1
O MENI


Pročitajte i:
TV prilog - Rana dvojezičnost (video)
Zamke usvajanja jezika preko elektronskih medija
Višejezičnost i patriotizam
Petogodišnji dečak iz Republike Srpske govori engleski jezik koji najvećim delom usvaja preko crtanih filmova (video)
Normalan jezički razvoj ili jezički poremećaj?
Kako odabrati školu stranih jezika
Fondacija Novak Đoković promoviše dvojezičnost

Crtani filmovi - kako početi sa usvajanjem engleskog jezika?

Prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije, deca iznad dve godine mogu biti izložena ekranima do sat dnevno: WHO Recommendations

Ukoliko želite da Vaše dete što ranije bude izloženo engleskom jeziku, preporuka je da počnete sa crtanim filmovima na engleskom jeziku prilagođenim  uzrastu deteta. Jedan od TV kanala koji mnogi korisnici kablovske televizije imaju je:

https://www.babytv.com/

Ne brinite ukoliko nemate ovaj program. Crtani filmovi sa ovog kanala mogu se lako  pronaći na internetu.

Svakodnevno gledanje crtanih filmova na ovom kanalu i sličnim ovom, pomoći će malom detetu do tri godine da usvoji glasove, ritam i intonaciju  engleskog jezika kao i da, kroz zanimljive sadržaje, razvija rečnik i veštine slušanja i govora.

OPREZ: Preporuka za svakodnevno gledanje televizijskih sadržaja ne znači da bi dete trebalo dugo ostavljati ispred ekrana! 

Crtani filmovi za decu od 4 do 6 godina Petogodišnji dečak iz Republike Srpske govori engleski jezik koji najvećim delom usvaja preko crtanih filmova (video)
Zašto rana dvojezičnost?
Manje poznate prednosti bilingvizma
Mitovi o dvojezičnosti
Normalan jezički razvoj ili jezički poremećaj?
Kako odabrati školu stranih jezika
Razlika između usvajanja i učenja jezika

Zamke usvajanja jezika preko medija

O autoru

Diplomirala sam na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu na Odseku za anglistiku. Stručno usavršavanje sam najpre obavila u Velikoj Britaniji, a zatim sam pohađala veliki broj stručnih seminara u Srbiji. Master studije sa prosekom 10,00 završila sam na Filološkom fakultetu Univeziteta u Banjoj Luci odbranivši tezu iz oblasti Metodika nastave engleskog jezika (zvanje: magistar engleskog jezika i književnosti). Dugogodišnje iskustvo u nastavi engleskog jezika stekla sam u okvirima formalnog (osnovna škola, gimnazija, srednja stručna škola, univerzitet), neformalnog (privatne škole stranih jezika) i informalnog obrazovanja u Srbiji i Republici Srpskoj (BiH). Pored neposrednog rada u nastavi, na poziv obrazovnih organizacija,  držim stručne seminare i obuku novih nastavnika engleskog jezika. Kroz ove seminare i obuku prošli su nastavnici dve privatne škole stranih jezika u Banjaluci. Majka sam  dvojezičnog desetogodišnjeg deteta (srpski - engleski). Živim i radim u Banjaluci.

Fokus mog interesovanja su rana dvojezičnost i rad na razvoju veštine govora kod odraslih "lažnih" početnika.

RANA DVOJEZIČNOST

Iako je dvojezičnost veoma rasprostranjen fenomen, na ovu temu ima iznenađujuće malo istraživanja, posebno u vezi sa usvajanjem drugog jezika u predškolskom dobu u jednojezičnoj sredini.  Stoga, definitivni odgovori na mnoga pitanja u ovoj oblasti još nisu dostupni. Ono što je, pak, definitivno naučno potvrđeno je da je rano detinjstvo optimalni period za usvajanje jezika, kako prvog tako i drugih.

Iako gotovo svako poznaje jednu ili više osoba koje su preko ekrana uspešno usvajale jezik u ranom detinjstvu, stručnjaci kategorično poriču ovu mogućnost tvrdeći da bez ljudskog kontakta nije moguće usvajati jezik. Svojim istraživanjem testiram hipotezu da deca mogu da postanu dvojezična u jednojezičnoj sredini putem odgovarajućih video sadržaja na jeziku koji nije jezik okruženje u kom žive. Ovde možete pogledati javno dostupan materijal: NAŠA DECA I CRTANI FILMOVI NA STRANIM JEZICIMA

Ukoliko imate dete predškolskog uzrasta koje je preko crtanih i drugih video sadržaja postalo dvojezično i želite da učestvujete u istraživanju, molim Vas da se javite na:  

engleskijezik.ups@gmail.com 


MOJA JAVNA PREDAVANJA I GOSTOVANJA U MEDIJIMA (LINK)