Verovatno svaki roditelj u Bosni i Srbiji želi da njegovo dete odlično govori barem još jedan jezik zbog očiglednih ličnih i poslovnih prednosti koje znanje više jezika nosi. Međutim, roditelji su podeljenog mišljenja u vezi sa dobom kada bi dete bi trebalo da počne da uči drugi jezik.
PIŠE: Milena Mićić, magistar engleskog jezika i majka dvojezičnog deteta O AUTORU
VAŽNO: Danas mnogi svoje STAVOVE iznose kao da su ČINJENICE. Dakle, obratite pažnju od koga tražite savet. Stručnjaci za ovu oblast su psiholingvisti, logopedi SPECIALIZOVANI ZA RAD SA DVOJEZIČNOM DECOM, profesori jezika koji imaju dugogodišnje iskustvo u radu sa decom predškolskog doba i profesori jezika koji sami imaju dvojezičnu decu.
Neki roditelji na ranu dvojezičnost gledaju kao na pomodarstvo i nezdravu ambiciju roditelja. Pretpostavljam da takav stav potiče iz uverenja da se dete nepotrebno muči učenjem sadržaja koje može i kasnije da savlada. Međutim, usvajanje jezika nije isto što i učenje jezika i to može da bude još jedan od načina da se povežete sa svojim detetom. Ovde se možemo zapitati da li želimo da našem tinejdžeru, na deset predmeta koje će izučavati u školi, dodamo i engleski jezik (za koji će mu verovatno biti potrebna pomoć van škole i na šta će trošiti vreme koje bi trebalo da provede u razonodi i odmoru). Do škole deca uče na spontan način. Nemaju pritisak ocena, uče kroz igru i iz interesa. Polaskom u školu učenje postaje obaveza i odgovornost. Zahteva dobru organizaciju, koncentraciju u toku nastave i samokontrolu. Naučeno se vrednuje kroz ocenu.
“Niko period do šeste godine života ne shvata primerenim za ozbiljno obrazovanje, a on je najvažniji. Tada se dete obrazuje kroz igru.” Uroš Petrović
Evo nekih od razloga za ranu dvojezičnost:
1) Deca neće naučiti da GOVORE tečno drugi jezik u školi. Moje iskustvo u nastavi engleskog pokazuje da je većina starije dece i odraslih sa izuzetnim jezičkim veštinama (nisu živela na engleskom govornom području, nisu profesori stranih jezika ni deca roditelja koji govore različitim maternjim jezicima) započela usvajanje jezika veoma rano kroz gledanje crtanih filmova i/ili igranje interaktivnih kompjuterskih igrica na engleskom jeziku (Pogledajte i: Da li engleski može da se nauči u školi? )
2) Deca u dobi do dve - tri godine nisu opterećena brigom (ili su mnogo manje opterećena) kako "zvuče i izgledaju" drugima, pa su spremnija da otvoreno "eksperimentišu" jezičkom građom.
3) Malo dete usvaja drugi jezik kroz igru i crtane filmove bez napora. Prema SVESNOM učenju jezika deca često osećaju i pokazuju otpor.
4) S obzirom na laku dostupnost edukativnih i zabavnih materijala za decu i mlade na engleskom jeziku (a većina nije prevedena na naš jezik), Vaše dvojezično dete ima priliku da stekne znanja i da se zabavi kroz mnogo više sadržaja i tako stekne obuhvatniju sliku o svetu (Pogledajte i: Edukativni sadržaji za decu na engleskom jeziku )
5) Istraživanja pokazuju da bilingvali imaju izvesne kognitivne prednosti u onosu na one koji koriste samo jedan jezik (Pogledajte: Manje poznate prednosti bilingvizma )
6) Period pre četvrte godine je optimalan za usvajanje glasova jezika. Tada dete može da usvoji drugi jezik tako da ga govori bez akcenta ili sa jedva primetnim akcentom.
7) Zato što su dvojezična deca "kul" i odaju utisak da su natprosečno inteligentna (što ne mora da bude tačno). Iz tog razloga, često imaju više samopouzdanja.
Nažalost, o fenomenu dvojezičnosti u našoj sredini malo se diskutuje sa stručnjacima. Stoga, želje i napore roditelja da odgajaju dvojezično dete često osujete saveti nedovoljno upućenih ljudi (među kojima su i pojedini logopedi koji nemaju iskustva u radu sa dvojezičnom decom i ne prate razvoj nauke). O mitovima o dvojezičnosti pročitajte ovde: Mitovi o dvojezičnosti
Ukoliko želite da dete komunicira na ciljnom jeziku (da bude dvojezično u predškolskom dobu), morate mu omogućiti veću IZLOŽENOST tom jeziku. Ovo nikako ne podrazumeva maltretiranje deteta napornim učenjem niti ostavljanje deteta pred ekranom po ceo dan!
Želite li više informacija o tome kako da i Vi odgajate dvojezično dete?
Kontaktirate sa mnom: https://www.facebook.com/milena.z.micic.1
O MENI
Pročitajte i:
TV prilog - Rana dvojezičnost (video)
Zamke usvajanja jezika preko elektronskih medija
Višejezičnost i patriotizam
Petogodišnji dečak iz Republike Srpske govori engleski jezik koji najvećim delom usvaja preko crtanih filmova (video)
Normalan jezički razvoj ili jezički poremećaj?
Kako odabrati školu stranih jezika
Fondacija Novak Đoković promoviše dvojezičnost
PIŠE: Milena Mićić, magistar engleskog jezika i majka dvojezičnog deteta O AUTORU
VAŽNO: Danas mnogi svoje STAVOVE iznose kao da su ČINJENICE. Dakle, obratite pažnju od koga tražite savet. Stručnjaci za ovu oblast su psiholingvisti, logopedi SPECIALIZOVANI ZA RAD SA DVOJEZIČNOM DECOM, profesori jezika koji imaju dugogodišnje iskustvo u radu sa decom predškolskog doba i profesori jezika koji sami imaju dvojezičnu decu.
Neki roditelji na ranu dvojezičnost gledaju kao na pomodarstvo i nezdravu ambiciju roditelja. Pretpostavljam da takav stav potiče iz uverenja da se dete nepotrebno muči učenjem sadržaja koje može i kasnije da savlada. Međutim, usvajanje jezika nije isto što i učenje jezika i to može da bude još jedan od načina da se povežete sa svojim detetom. Ovde se možemo zapitati da li želimo da našem tinejdžeru, na deset predmeta koje će izučavati u školi, dodamo i engleski jezik (za koji će mu verovatno biti potrebna pomoć van škole i na šta će trošiti vreme koje bi trebalo da provede u razonodi i odmoru). Do škole deca uče na spontan način. Nemaju pritisak ocena, uče kroz igru i iz interesa. Polaskom u školu učenje postaje obaveza i odgovornost. Zahteva dobru organizaciju, koncentraciju u toku nastave i samokontrolu. Naučeno se vrednuje kroz ocenu.
“Niko period do šeste godine života ne shvata primerenim za ozbiljno obrazovanje, a on je najvažniji. Tada se dete obrazuje kroz igru.” Uroš Petrović
Evo nekih od razloga za ranu dvojezičnost:
1) Deca neće naučiti da GOVORE tečno drugi jezik u školi. Moje iskustvo u nastavi engleskog pokazuje da je većina starije dece i odraslih sa izuzetnim jezičkim veštinama (nisu živela na engleskom govornom području, nisu profesori stranih jezika ni deca roditelja koji govore različitim maternjim jezicima) započela usvajanje jezika veoma rano kroz gledanje crtanih filmova i/ili igranje interaktivnih kompjuterskih igrica na engleskom jeziku (Pogledajte i: Da li engleski može da se nauči u školi? )
2) Deca u dobi do dve - tri godine nisu opterećena brigom (ili su mnogo manje opterećena) kako "zvuče i izgledaju" drugima, pa su spremnija da otvoreno "eksperimentišu" jezičkom građom.
3) Malo dete usvaja drugi jezik kroz igru i crtane filmove bez napora. Prema SVESNOM učenju jezika deca često osećaju i pokazuju otpor.
5) Istraživanja pokazuju da bilingvali imaju izvesne kognitivne prednosti u onosu na one koji koriste samo jedan jezik (Pogledajte: Manje poznate prednosti bilingvizma )
6) Period pre četvrte godine je optimalan za usvajanje glasova jezika. Tada dete može da usvoji drugi jezik tako da ga govori bez akcenta ili sa jedva primetnim akcentom.
7) Zato što su dvojezična deca "kul" i odaju utisak da su natprosečno inteligentna (što ne mora da bude tačno). Iz tog razloga, često imaju više samopouzdanja.
Nažalost, o fenomenu dvojezičnosti u našoj sredini malo se diskutuje sa stručnjacima. Stoga, želje i napore roditelja da odgajaju dvojezično dete često osujete saveti nedovoljno upućenih ljudi (među kojima su i pojedini logopedi koji nemaju iskustva u radu sa dvojezičnom decom i ne prate razvoj nauke). O mitovima o dvojezičnosti pročitajte ovde: Mitovi o dvojezičnosti
Ukoliko želite da dete komunicira na ciljnom jeziku (da bude dvojezično u predškolskom dobu), morate mu omogućiti veću IZLOŽENOST tom jeziku. Ovo nikako ne podrazumeva maltretiranje deteta napornim učenjem niti ostavljanje deteta pred ekranom po ceo dan!
Želite li više informacija o tome kako da i Vi odgajate dvojezično dete?
Kontaktirate sa mnom: https://www.facebook.com/milena.z.micic.1
O MENI
Pročitajte i:
TV prilog - Rana dvojezičnost (video)
Zamke usvajanja jezika preko elektronskih medija
Višejezičnost i patriotizam
Petogodišnji dečak iz Republike Srpske govori engleski jezik koji najvećim delom usvaja preko crtanih filmova (video)
Normalan jezički razvoj ili jezički poremećaj?
Kako odabrati školu stranih jezika
Fondacija Novak Đoković promoviše dvojezičnost
Нема коментара:
Постави коментар