Svaki nastavnik koji radi u srednjoj školi ili na fakultetu, barem na početku svoje karijere ,biva iznenađen brojem učenika/studenata koji posle višegodišnjeg učenja engleskog jezika u osnovnoj i/ili srednjoj školi ne mogu ni da se predstave u desetak tačnih osnovnih rečenica.
Pored pomenutih, ima učenika koji odlično prolaze na testovima na kojima se procenjuje tačnost izgovorenog ili napisanog (accuracy) dok, na primer, njihov govor nije dovoljan tečan (fluent) ili im je rečnik previše "školski", razvijan samo preko udženika za učenje engleskog jezika (Pogledajte: http://dvojezicnadeca.blogspot.ba/2015/10/da-li-imate-samo-skolsko-znanje.html) S druge strane, ima učenika sa veoma razvijenim jezičkim veštinama koji ne uspevaju da demonstriraju svoje znanje na gramatičkim testovima jer ne shvataju šta se traži od njih (kao da od osobe koje zna da trči tražimo da objasni kako se izvode koraci pri hodanju). Retki su oni sa izuzetno razvijenim jezičkim veštinama i razvijenim metajezikom.
Ukoliko nastavnik nema dovoljno iskustva u radu u na svim nivoima formalnog obrazovanja (osnovna škola, srednja, fakultet) i neformalnom obrazovanju (privatne škole jezika) i informalnom (privatni časovi i samostalno učenje) biće iznenađen ovakvom pojavom, koja je, u stvari, očekivana. Ukratko, nerelano je očekivati da će većina dece biti motivisana da uče jezik kada je to formalni sistem obrazovanja predvideo, u grupama od po 25 - 35 učenika sa različitim početnim nivom znanja i različitim afektivnim filterima, uz nastavnike o čijem se istinskom stručnom i ličnom razvoju malo vodi računa - i sve to svega dva puta sedmično po 45 minuta (što uključuje i rešavanje disciplinskih i drugih problema).
Čini se, ipak, da velika većina dece sa dobrim ili odličnim jezičkim veštinama, pored učenja jezika u školi, usvaja jezik u slobodnom vremenu kroz ćaskanje na društvenim mrežama, igranje kompjuterskih igrica, muzike, crtanih i drugim filmova na engleskom jeziku (dakle u okvirima informalnog obrazovanja) ili/i kroz pohađanje kurseva u privatnim školama (neformalno obrazovanje). Naravno da i nastava u formalnim okvirima može da pruži značajan doprinos u razvoju jezičkih veština (posebno pisanja), ali samo uz dopunu kroz informalno i/ili neformalno obrazovanje.
Interesantno je da neki nastavnici koji rade u okvirima formalnog obrazovanja komentarišu kako oni u svojim odeljenjima imaju učenika koji su isključivo na njihovim časovima "naučili" engleski. Da li ste sigurni da oni ne gledaju filmove ili da ne ćaskaju na engleskom van vaše učionice?
Šta možemo mi da uradimo? Čini se da će biti dovoljno da damo sve od sebe kao nastavnici i pedagozi da učenici razviju unutrašnju motivaciju da nauče sve ono što je realno da savladaju u školi, ali moramo objasniti i njima i njihovim roditeljima da je učenje i usvajanje jezika dugotrajan i kompleksan proces koji zahteva i aktivno angažovanje van škole.
Нема коментара:
Постави коментар