понедељак, 07. септембар 2015.

Bilingvalni paradoks

Poznavanje dva ili više jezika i njihovo aktivno korišćenje u ovo doba globalizacije bez sumnje je veoma poželjna i tražena karakteristika. Bilingvali lakše dolaze do posla, bolje razumeju druge kulture, te imaju priliku da dobiju kvalitetnije obrazovanje s obzirom na činjenicu da mogu da prime mnogo više informacija i da ih brže obrade. Ovo su samo neke od očiglednih prednosti biligvizma, a ipak se ovoj pojavi tokom skoro čitavog prošlog veka prilazilo ne samo sa pozitivnim stavom nego i sa sumnjom. Grupa istraživača sa Univerziteta u Torontu je ovaj fenomen nazvala „bilingvalni paradoks“ (Petitto, 2009:186).

Priroda bilingvalnog paradoksa najbolje se očituje u reakcijama roditelja koji sa divljenjem posmatraju decu koja se, rano izložena dvama jezicima, sa lakoćom „prebacuju“ s jednog jezika na drugi. U isto vreme javlja se i bojazan da bi takvo izlaganje u slučaju njihove dece moglo da dovede do zastoja u jezičkom razvoju, mešanju jezika i nedovoljnog vladanja kako drugim tako i maternjim jezikom. Ovakvi strahovi su često i iskustveni i zasnovani na posmatranju naših ljudi koji žive u inostranstvu koji, u nekim slučajevima, govore maternji jezik sa stranim akcentom uz mnogobrojne gramatičke greške i veoma ograničen vokabular.

Tezu da rani bilingvizam može negativno odraziti na usvajanje maternjeg jezika uz druge negativne posledice dugo su podržavali mnogi školski sistemi uključujući i sisteme u Srbiji i Bosni i Hercegovini.To je upravo i razlog što se strani jezik ranije uglavnom nije uvodio u škole pre petog razreda osnovne škole, odnosno jedanaeste godine. Kasnije, ta je granica pomerena na devet godina uz uverenje da se sa devet godina formira relativno stabilna jezička struktura maternjeg jezika. U Srbiji, novom školskom reformom, strani jezik je uveden u prvi razred osnovnog obrazovanja kao obavezni predmet u školskoj 2003/2004. godini.

Danas se zna da se očigledna nerazvijenost vokabulara, nepravilan izgovor glasova i devijacije od gramatičkih pravila kod jednog  broja bilingvala mogu  pre pripisati uticaju nepovoljnih socio - ekonomskih okolnosti u kojima bilingvali nisu dovoljno izloženi jeziku, a ne  bilingvizmu.


Petitto, L.A. (2009). New Discoveries From the Bilingual Brain and Mind Across the Life Span: Implications for Education. International Mind, Brain, and Education Society and Blackwell Publishing,  Vol. 3, No. 4, 185 –197.

Pročitajte i: Zašto pojedini logopedi i profesori stranih jezika imaju oprečna mišljenja o ranoj dvojezičnosti?

Нема коментара:

Постави коментар