NE ŠTETE NAŠOJ DECI EKRANI NEGO PRETERIVANJE

Student odgovara na moja pitanja na engleskom jeziku sa takvom prirodnošću i akcentom da bi i nekim stručnjacima za jezik  izgledalo da je rođen i odrastao u SAD. Pri tome, veoma se lepo izražava na srpskom jeziku i ja  uvek postavljam isto pitanje: „Kada ste počeli da usvajate/učite engleski jezik?“. Odgovor je gotovo uvek isti: „ Pre škole. Gledao sam crtane filmove na engleskom/Igrao sam kompjuterske igre na engleskom.“ Ponekad dobijem i prošireni odgovor: „ Tako vladam i nemačkim jezikom. Gledao sam RTL kad sam bio dete.“

S druge strane, studenti sa slabo razvijenim jezičkim veštinama kažu da su engleski jezik učili samo u školi, te da nisu gledali crtane filmove ili igrali kompjuterske igrice na engleskom jeziku kao deca. Kažu i da uviđaju da je to bila greška i da to neće dozvoliti da se desi njihovoj deci.

Pomenute pojave bile su predmet mog istraživanja pod naslovom „Celoživotno učenje i engleski jezik u poslovnim studijama“, čije sam rezultate predstavila prošle godine na Petom međunarodnom naučnom skupu „Nauka i praksa poslovnih studija“u Banjaluci.  

Osobe rođene posle 1980. možemo zvati i „digitalni domoroci“ jer odrastaju u digitalnom dobu. Međutim, izgleda da mnogi ne uzimaju ovo u obzir kada savetuju roditelje u vezi sa korišćenjem digitalnih medija za zabavu/edukaciju dece. Za ekrane možemo reći isto što i za vatru i vodu – dobre sluge a zli gospodari. Stoga, ukoliko se digitalni mediji koriste u RAZUMNOJ meri, doneće brojne prednosti svojim korisnicima.

Mnogi "stručnjaci" su protiv korišćenja moderne tehnologije za usvajanje drugih jezika u predškolskom dobu pozivajući se na Preporuke Svetske zdravstvene organizacije u vezi sa "dozvoljenim" vremenom pred ekranima za decu. To ne bi bio problem, kada bi neko stvarno pročitao šta tamo piše. A piše da deca iznad dve godine mogu biti izložena ekranima do sat vremena svaki dan: WHO Recommendations

Zaista je zaprepašćujuće da mlad čovek u 21. veku, uz internet, kablovsku televiziju, filmove bez sinhronizacije nema funkcionalno znanje engleskog jezika. Još gore je kada neko ko se predstavlja kao stručnjak plaši roditelje PRETERIVANJEM. Kako bi izgledalo da vam se savetuje da ne puštate decu u bazen ili na more jer postoji mogućnost da se udave? Ili da ne uključujete grejanje jer postoji opasnost od požara? Glupost? Isti je slučaj sa ekranima. A zašto, na primer, ne iskoristiti jedinstvenu priliku da UZ KONTROLU VREMENA PRED EKRANOM , predškolac prirodno, sa uživanjem i bez napora usvaja drugi jezik preko crtanih filmova na engleskom jeziku? Zašto osuditi svoje dete na kasnije  naporno učenje nečega što je moglo da usvoji s ljubavlju i bez muke?

Pogledajte: Dečak David Mićić iz Banjaluke govori engleski jezik koji najvećim delom usvaja preko crtanih filmova (snimak iz 2015) 

Pročitajte i:
Crtani filmovi - kako početi sa usvajanjem engleskog jezika?
Bilingvalni paradoks 
Zašto neki logopedi i profesori stranih jezika imaju oprečna mišljenja o ranoj dvojezičnosti?
Naša deca koja govore engleski
Višejezičnost i patriotizam
Zašto rana dvojezičnost?
Manje poznate prednosti bilingvizma
Mitovi o dvojezičnosti
Normalan jezički razvoj ili jezički poremećaj?
Kako odabrati školu stranih jezika
Fondacija Novak Đoković promoviše dvojezičnost
Razlika između usvajanja i učenja jezika
Da li engleski može da se nauči u školi?
Zamke usvajanja jezika preko medija