Časopis "Sreća" - Višejezičnost u predškolskom dobu

FILM ZA UPOZNAVANJE MALIŠANA S TAJNAMA SVEMIRA (VIDEO)

Preuzeto sa: https://pcskolarac-magazin.blogspot.com/2018/10/idealan-film-za-upoznavanje-malisana-s.html?m=1

Animirano-edukativni film »Putovanje male zvijezde«, namijenjen je najmlađima i idealan je za prva upoznavanja djece s posebnostima Svemira.
Tijekom 35-minutnog putovanja, mala zvijezda susreće različite stanovnike Svemira od kojih doznaje što svaku zvijezdu čini posebnom i da se zvijezde udružuju i stvaraju skupove i galaksije. Mala zvijezda doznaje mnogo i o planetima našeg Sunčevog sustava. Mali istraživači Svemira naučit će da je Sunce zvijezda, od čega se zvijezde sastoje, zašto su različitih boja i koja je zvijezdina idealna veličina i temperatura za održavanje života.

Putovanje male zvijezde popularna je i dobro prihvaćena priča za djecu nastala prije više od 25 godina kao klasična interaktivna prezentacija za planetarij.

Ovaj remake klasične prezentacije kreirao je Audio Visual Imagineering prema originalnom predlošku uz dodatak novih astronomskih činjenica.

Film gledajte ovdje:
https://vimeo.com/62307068

Da nam deca budu višejezična: Peppa Pig na više od dvadeset jezika

Da li ste znali da popularnu britansku crtanu seriju Peppa Pig deca mogu gledati na više od 20 jezika i tako usvajati jezik (jezike) koje žele na lak i zabavan način?

Svakodnevno gledanje crtanih filmova u RAZUMNOJ MERI (i uz kvalitetnu izloženost prvom/maternjem jeziku) u predškolskom dobu može jednojezično dete pretvoriti u dvojezično ili višejezično. (Ne, dete neće u školi naučiti da tečno govori neki jezik i ne želite tinejdžera opteretiti mnogim privatnim časovima i kursevima jezika).

Osim engleskog, potražite Pepu na jutjubu i na drugim jezicima: 

Српски: https://www.youtube.com/watch?v=PTfgilG75Zc

Ruski: Я свинка Пеппа, это мой младший брат Джордж, это Мама Свинка, а вот Папа Свин

Nemački: Ich bin Peppa Wutz. Das ist mein kleiner Bruder Schorsch. Das ist Mama Wutz und das ist Papa Wutz. 

Francuski: Je m'appelle Peppa Pig. Et voici mon petit frère Georges. Et voici Maman Pig.  Et voilà Papa Pig.

Španski: Soy Peppa la Cerdita, este cerdito es mi hermanito George; Ella es mamá Cerdita y él es papa cerdito.

Grčki: Είμαι η Πέππα το Γουρουνάκι…

Pročitajte i:

Pročitajte i:
Bilingvalni paradoks 
Zašto neki logopedi i profesori stranih jezika imaju oprečna mišljenja o ranoj dvojezičnosti?
Naša deca koja govore engleski
Zašto rana dvojezičnost?
Manje poznate prednosti bilingvizma
Mitovi o dvojezičnosti
Normalan jezički razvoj ili jezički poremećaj?
Kako odabrati školu stranih jezika
Fondacija Novak Đoković promoviše dvojezičnost
Razlika između usvajanja i učenja jezika
Da li engleski može da se nauči u školi?

TV prilog - Rana dvojezičnost (video)
Zamke usvajanja jezika preko elektronskih medija
Višejezičnost i patriotizam
Petogodišnji dečak iz Republike Srpske govori engleski jezik koji najvećim delom usvaja preko crtanih filmova (video)

NE ŠTETE NAŠOJ DECI EKRANI NEGO PRETERIVANJE

Student odgovara na moja pitanja na engleskom jeziku sa takvom prirodnošću i akcentom da bi i nekim stručnjacima za jezik  izgledalo da je rođen i odrastao u SAD. Pri tome, veoma se lepo izražava na srpskom jeziku i ja  uvek postavljam isto pitanje: „Kada ste počeli da usvajate/učite engleski jezik?“. Odgovor je gotovo uvek isti: „ Pre škole. Gledao sam crtane filmove na engleskom/Igrao sam kompjuterske igre na engleskom.“ Ponekad dobijem i prošireni odgovor: „ Tako vladam i nemačkim jezikom. Gledao sam RTL kad sam bio dete.“

S druge strane, studenti sa slabo razvijenim jezičkim veštinama kažu da su engleski jezik učili samo u školi, te da nisu gledali crtane filmove ili igrali kompjuterske igrice na engleskom jeziku kao deca. Kažu i da uviđaju da je to bila greška i da to neće dozvoliti da se desi njihovoj deci.

Pomenute pojave bile su predmet mog istraživanja pod naslovom „Celoživotno učenje i engleski jezik u poslovnim studijama“, čije sam rezultate predstavila prošle godine na Petom međunarodnom naučnom skupu „Nauka i praksa poslovnih studija“u Banjaluci.  

Osobe rođene posle 1980. možemo zvati i „digitalni domoroci“ jer odrastaju u digitalnom dobu. Međutim, izgleda da mnogi ne uzimaju ovo u obzir kada savetuju roditelje u vezi sa korišćenjem digitalnih medija za zabavu/edukaciju dece. Za ekrane možemo reći isto što i za vatru i vodu – dobre sluge a zli gospodari. Stoga, ukoliko se digitalni mediji koriste u RAZUMNOJ meri, doneće brojne prednosti svojim korisnicima.

Mnogi "stručnjaci" su protiv korišćenja moderne tehnologije za usvajanje drugih jezika u predškolskom dobu pozivajući se na Preporuke Svetske zdravstvene organizacije u vezi sa "dozvoljenim" vremenom pred ekranima za decu. To ne bi bio problem, kada bi neko stvarno pročitao šta tamo piše. A piše da deca iznad dve godine mogu biti izložena ekranima do sat vremena svaki dan: WHO Recommendations

Zaista je zaprepašćujuće da mlad čovek u 21. veku, uz internet, kablovsku televiziju, filmove bez sinhronizacije nema funkcionalno znanje engleskog jezika. Još gore je kada neko ko se predstavlja kao stručnjak plaši roditelje PRETERIVANJEM. Kako bi izgledalo da vam se savetuje da ne puštate decu u bazen ili na more jer postoji mogućnost da se udave? Ili da ne uključujete grejanje jer postoji opasnost od požara? Glupost? Isti je slučaj sa ekranima. A zašto, na primer, ne iskoristiti jedinstvenu priliku da UZ KONTROLU VREMENA PRED EKRANOM , predškolac prirodno, sa uživanjem i bez napora usvaja drugi jezik preko crtanih filmova na engleskom jeziku? Zašto osuditi svoje dete na kasnije  naporno učenje nečega što je moglo da usvoji s ljubavlju i bez muke?

Pogledajte: Dečak David Mićić iz Banjaluke govori engleski jezik koji najvećim delom usvaja preko crtanih filmova (snimak iz 2015) 

Pročitajte i:
Crtani filmovi - kako početi sa usvajanjem engleskog jezika?
Bilingvalni paradoks 
Zašto neki logopedi i profesori stranih jezika imaju oprečna mišljenja o ranoj dvojezičnosti?
Naša deca koja govore engleski
Višejezičnost i patriotizam
Zašto rana dvojezičnost?
Manje poznate prednosti bilingvizma
Mitovi o dvojezičnosti
Normalan jezički razvoj ili jezički poremećaj?
Kako odabrati školu stranih jezika
Fondacija Novak Đoković promoviše dvojezičnost
Razlika između usvajanja i učenja jezika
Da li engleski može da se nauči u školi?
Zamke usvajanja jezika preko medija

Srpski jezik na časovima engleskog (i drugih jezika) u predškolskom dobu?

Mnogi  naši nastavnici stranih jezika u toku svog formalnog obrazovanja nisu imali posebnu obuku za rad sa predškolskim uzrastom jer su kursevi jezika za najmlađe relativno nova pojava. Mladi nastavnici (kojih je najviše u RS) obično nemaju svoju decu. Iz iskustva, većina starijih nastavnika stranih jezika nema decu koja su dvojezična od ranog detinjstva. Zbog svega ovoga, postoji realna mogućnost da se u toku nastavnog procesa potceni dečji potencijal za usvajanje jezika. 

Ono što prvo primetim pri opservaciji časova engleskog jezika u predškolskom dobu je jezik komunikacije između nastavnika i malih polaznika kurseva. Srpski, engleski? U kojoj meri? U kojim situacijama? Ova pitanja verovatno izgledaju čudno onima koji nisu uključeni u direktni nastavni proces, ali su veoma česta kod nastavnika stranih jezika.

Primarni cilj svakog jezika je komunikacija. Stoga, logično bi bilo da to i bude cilj nastave jezika. Dakle, u svakoj prilici: pre časa, na času, posle časa, smatram da bi nastavnik trebalo da sa malim polaznicima komunicira samo na ciljnom jeziku (osim u nekim ekstremnim okolnostima u kojima je dete fizički ili psihički ugroženo). Ipak, ono što se često sreće u praksi je da nastavnik u najboljem slučaju samo na času koristi ciljni jezik i tako se gube dragocene mogućnosti spontanog usvajanja jezika (npr.  kada mali polaznici dolaze na čas/odlaze sa časa, nastavnik ili administrator ih pozdravlja i upućuje na mesto za odlaganje odeće i obuće na srpskom jeziku. Zašto???) Dublji problem sa praksom komuniciranja na  ciljnom jeziku samo u toku časa  (ili nažalost, samo pri izradi zadataka) je što mališani ciljni jezik onda vezuju samo za kontekst časa (ili čak zadataka) i takva deca su obično zbunjena ukoliko im se obratite na ciljnom jeziku van konteksta učionice.

Škole stranih jezika  trebalo bi da omoguće nastavnicima adekvatnu obuku za rad sa decom predškolskog doba pre nego što započnu nastavni proces. Kako većina nastavnika nije bila dvojezična u ranom detinjstvu, često postoji potreba da nastavnik svoj govor obogati rečima i frazama koje su tipične za izvorne govornike ovog uzrasta. Osim toga, nastavnici moraju da imaju ažurirana znanja o usvajanju i učenju drugog jezika u predškolskom dobu. Takođe, nastavnici i roditelji moraju da budu svesni da je uloga roditelja u procesu usvajanja drugog jezika kod dece veoma bitna, čak i kada roditelji ne govore ciljni jezik. Pogledajte: ZABLUDE O DVOJEZIČNOSTI

Evo kako je moje dete govorilo engleski kada je imalo pet godina:

Još video materijala možete pogledati na: DAVID IZ BANJALUKE

O AUTORU

P.S Ovo nije kritika na naš studijski program koji je dosta dobar uzimajući u obzir da kvalifikuje za rad u školi, prevođenju, itd.. Nemoguće je sve naučiti na fakultetu. Kursevi stranih jezika za predškolce su relativno nova pojava i treba vremena da postanu deo obavezne obuke nastavnika. Iz tog razloga, stalno stručno usavršavanje je veoma važno.

Pročitajte i:
Bilingvalni paradoks 
Zašto neki logopedi i profesori stranih jezika imaju oprečna mišljenja o ranoj dvojezičnosti?
Naša deca koja govore engleski
Zašto rana dvojezičnost?
Manje poznate prednosti bilingvizma
Mitovi o dvojezičnosti
Normalan jezički razvoj ili jezički poremećaj?
Kako odabrati školu stranih jezika
Fondacija Novak Đoković promoviše dvojezičnost
Razlika između usvajanja i učenja jezika
Da li engleski može da se nauči u školi?
Zamke usvajanja jezika preko medija