петак, 30. октобар 2015.

Praktični koraci za rano usvajanje engleskog jezika u predškolskom uzrastu (za roditelje)


  • Ukoliko ne govorite engleski i ne nameravate da ga učite, neka Vaše dete svaki dan gleda crtane filmove i klipove sa interneta na engleskom  (prilagođeni uzrastu deteta).Do (oko) treće godine omogućite detetu da gleda i sluša BabyTV (sa kablovske televizije ili interneta). Oko treće godine uvedite Dizinev Magic English i/ili GoGo.Oko četvrte godine puštajte deci crtane filmove poput Pepe Pig ( link )i Kaju (link ).   
Ne dopustite deci da provode previše vremena ispred ekrana!!!

Angažujte nekog ko će na engleskom komunicirati sa Vašim detetom ili ga upišite na kurs engleskog jezika ili u vrtić za dvojezično decu.  
Pogledajte: Angažujte studente stranih jezika da vam čuvaju decu


  •  Ukoliko govorite engleski, ovo su preporučeni koraci:

1. Do (oko) treće godine omogućite detetu da gleda i sluša BabyTV (sa kablovske televizije ili interneta). Oko treće godine uvedite Dizinev Magic English . Kada dete počne da koristi engleske reči (može i pre) podržite ga tako što ćete i Vi, kao roditelj, sa detetom komunicirati na engleskom, najbolje u toku igre ili šetnje. Nemojte "gnjaviti"dete učenjem - postići ćete samo suprotan efekat. Veoma je bitno da dete zaista samo želi da komunicira na engleskom. Ukoliko ne želi, pokušajte ponovo posle izvesnog vremena. Takođe, možete i vremenski ograničiti komunikaciju na engleskom zavisno od interesovanja deteta - u nekim slučajevima, može i nekoliko minuta dnevno.  Evo primera rečenica koje možete koristiti: Where is mummy/daddy? Is he/she in the bathroom? What`s this? It`s a book!What colour is it? It`s blue. You`re going to fall. Be careful! It`s broken. It`s stuck. Wash your hands, please. Let`s play hide and seek! Look at the clouds! It is going to rain. Listen!The phone is ringing. Daddy is watching TV). Ponavljajte jednostavne konstrukcije u stvarnim situacijama  i u igri dok ih dete sasvim ne usvoji (sa članovima (the, a) koje ne treba posebno naglašavati u rečenici). Pored crtanih filmova i razgovora, bilo bi veoma korisno da čitate priče detetu na engleskom. U mnogim knjižarama i bibliotekama mogu se pronaći dvojezične knjige ili knjige na engleskom jeziku (Pogledajte: Učlanite se u biblioteku i besplatno čitajte knjige i slikovnice ).  Takođe, edukativne igrice na engleskom mogu biti od velike pomoći.

2. Oko četvrte godine puštajte deci crtane filmove poput Pepe Pig ( link )i Kaju (link ) i nastavite sa jednostavnom komunikacijom na engleskom (What are you doing? What are you looking for? I am looking for my bag. What did you do today? I went to the playground. I saw Ana today) čitanjem knjiga (poput : Disney English ) i igranjem edukativnih igrica.

Odličan video za roditelje:



Ne zaboravite:
- dete će imati periode regresije (reči i konstrukcije koje zna povremeno će zaboravljati ili ih koristiti nepravilno)
- svako dete ima svoj tempo napredovanja
- važno je da dete poveže komunikaciju na engleskom sa ugodnim emocijama.
- ne dopustite deci da provode previše vremena ispred ekrana!!!

Primer:  Petogodišnji dečak iz Republike Srpske govori engleski jezik koji najvećim delom usvaja preko crtanih filmova (video)

Pročitajte i:
Naša deca koja govore engleski
Petogodišnji dečak iz Republike Srpske govori engleski jezik koji najvećim delom usvaja preko crtanih filmova (video)
Zašto rana dvojezičnost?
Manje poznate prednosti bilingvizma
Mitovi o dvojezičnosti
Normalan jezički razvoj ili jezički poremećaj?
Kako odabrati školu stranih jezika
Fondacija Novak Đoković promoviše dvojezičnost
Razlika između usvajanja i učenja jezika
Zamke usvajanja jezika preko medija

понедељак, 12. октобар 2015.

четвртак, 08. октобар 2015.

Zamke usvajanja jezika preko elektronskih medija

Na više mesta na ovom blogu naznačena je prednost ranog bilingvizma, tj. usvajanje jezika putem dovoljne izloženosti  dvama jezicima pre četvrte godine. U usvajanju jezika kojim ne govori zajednica u kojoj dete živi najvažniju ulogu imaju roditelji ili staratelji koji sa detetom komuniciraju na tom jeziku.

Međutim, često se dešava da roditelji ne govore ili nedovoljno dobro govore jezik koji dete usvaja preko elektronskih medija (TV, video igrice, internet). Npr. dete živi na srpskom govornom području, roditelji ne govore engleski, a dete ipak, često preko crtanih filmova, usvaja engleski jezik. Ovaj proces je toliko spontan da se mnogi roditelji nađu u čudu kada dete odjednom „progovori na jeziku  koji nikad nije učilo“. Na ovaj način većina dece usvaja i srpski i engleski bez problema (Iz nastavničke prakse: kad neki student  demonstrira izuzetno znanje engleskog jezika, pitam kada i kako je počeo da uči engleski. Odgovor u 99% slučajeva je: u veoma ranom detinjstvu kroz crtane filmove, a kasnije video igrice. Pri tom isti ovi mladi ljudi nemaju nikakav problem sa srpskim jezikom).

Ipak, postoje i deca na našem području koja pokazuju usporeniji jezički razvoj na srpskom jeziku ili imaju jezičke poremećaje. Neki od njih usvajaju engleski preko crtanih filmova. Stoga, naši logopedi često savetuju roditeljima da ne izlažu decu drugom jeziku pre nego što se  formira stabilnija baza maternjeg jezika (dakle, ne pre četvrte godine). Neki logopedi čak  idu tako daleko da tvrde da paralelno izlaganje dvama jezicima uzrokuje jezičke poremećaje kod dece. Ovakvi stavovi su u suprotnosti sa naukom 21.veka (polovinom prošlog veka verovalo se da rana dvojezičnost negativno deluje na jezički i sveukupni kognitivni razvoj dece. O nekim prednostima biligvizma pročitajte na: Manje poznate prednosti bilingvizma).  O značaju logopeda koji su specijalizovani za dvojezičnu decu, pogledajte: Normalan jezički razvoj ili jezički poremećaj?

Ono što, pak, po mom i mišljenju mnogih, može da utiče ili da uzrokuje probleme pri usvajanju srpskog jezika je prekomerno „sedenje ispred ekrana“. Iz tog razloga, kada savetujem roditeljima da svojoj deci puštaju crtane filmove na engleskom jeziku svaki dan, uvek naglašavam štetnost dugotrajnog praćenja video sadržaja. Deca koja provode previše vremena ispred ekrana ne razvijaju u dovoljnoj meri ni verbalne ni neverbalne veštine. Često, sa takvom decom roditelji ne komuniciraju dovoljno ni kada ne gledaju video sadržaje. Neretko takva deca ne idu ni u vrtiće.  Stvara se nezdrava dinamika odnosa u kome dete i roditelji (i okolina) posle izvesnog vremena ne znaju kako da komuniciraju međusobno i tako dete nije dovoljno izloženo srpskom jeziku. U takvim slučajevima deca pokazuju daleko naprednije znanje jezika usvajanog preko medija u odnosu na jezik kojim govori okruženje. S obzirom na činjenicu da je dete posle četvrte godine sve svesnije sebe i svojih znanja i veština, velika je verovatnoća da će, u ovakvim slučajevima, preferirati engleski jezik (okolina reaguje sa neodobravanjem kada govori srpski, dok mu se dive kada govori engleski; više zanimljivih sadržaja na engleskom jeziku).

Dakle, ukoliko roditelj želi da mu dete uspešno usvaja oba jezika, mora detetu obezbediti dovoljnu izloženost jezicima, a posebno jeziku okruženja u kome živi i ide u školu. Podsetimo, nivo jezičkih znanja i veština bilingvala bi trebalo da bude  u srazmeri sa njihovim komunikacijskim potrebama i najčešće je jedan od jezika vidljivo dominantan i više razvijen (pogledati: Mitovi o dvojezičnosti ) U slučaju deteta koje živi na srpskom govornom području i školuje se na srpskom jeziku dominantan jezik bi trebalo da bude srpski. Stoga, roditelji moraju da osiguraju ovu dominantnost najpre kvalitetnim svakodnevnim razgovorima  sa decom, uključivanjem deteta u društvo (npr. vrtići), čitanjem knjiga primerenim za njihov uzrast , te odabirom zanimljivih video i audio sadržaja na srpskom jeziku.

Da zaključim: crtani filmovi (i drugi primereni elektronski sadržaji) na engleskom jeziku su sjajan, delotvoran, zabavan i gotovo besplatan materijal za  usvajanje jezika i  mogu se gledati  svaki dan, ali u razumnoj meri i uz obezbeđivanje svakodnevne dovoljne izloženosti srpskom jeziku. 

Milena Mićić, magistar engleskog jezika i majka dvojezičnog deteta

Dečak David Mićić iz Republike Srpske govori engleski jezik koji najvećim delom usvaja preko crtanih filmova.

среда, 07. октобар 2015.

Perfektno govori engleski, a srpski kao strani jezik - slučaj deteta iz Niša (video)



Ovo je priča o dečaku Dimitriju (11) koji je paralelno usvajao srpski i engleski na srpskom govornom području. Roditelji i nastavnici u osnovnoj školi koju je pohađao tvrde da dečak bolje govori engleski od srpskog iako niko u njegovoj porodici ne govori engleski jezik. Po njihovim rečima, engleski je usvajao preko crtanih filmova i video igrica. Snimak je star oko pet godina.

Priča o dečaku koji govori engleski koji je naučio preko medija je za one koji komentarišu na video snimku,   „fenomen“. Za nas koji imamo dvojezičnu decu i koji smo u svom nastavničkom pozivu radili sa takvom decom, to je samo još jedno dete u nizu.

Ipak, Dimitrijeva priča je ekstremni slučaj nedovoljne izloženosti srpskom jeziku u ranom detinjstvu . Deca predškolskog uzrasta mogu imati nešto usporeniji jezički razvoj i to se smatra normalnim za dvojezičnu decu. Međutim,  jedanaestogodišnjak bi morao mnogo bolje da govori jezik zajednice u kojoj živi. Očigledno je da dete nema jezički poremećaj (jer bi on bio vidljiv u oba jezika), kao i da nije umanjenih intelektualnih sposobnosti. Verovatno je dete previše vremena provodilo ispred ekrana u ranom  detinjstvu, a kasnije mu se dopao osećaj izuzetnosti (priča o njemu  kao „fenomenu“ je stigla na u dnevnik RTS a u još misterioznijoj formi u britanske vesti: http://www.mirror.co.uk/news/weird-news/serbian-boy-wakes-up-speaking-254073 ) Na kraju, ako vam naša škola ne ide baš najbolje, uvek imate izgovor da ne razumete srpski  a neki će vam i poverovati -J




недеља, 04. октобар 2015.

Uz TV naučio nemački

Dečak Miloš Majstorović iz čačanskog sela Vapa iznenadio i roditelje. - Ni sam nisam znao da umem da pričam dok čika Štefan nije došao kod nas - kaže Miloš

 Miloš Majstorović

Pročitajte ceo tekst na:http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:256721-Uz-TV-naucio-nemacki


петак, 02. октобар 2015.

Audio i video priče za decu (na engleskom jeziku)

Ako ste roditelj koji nije siguran u svoje znanje engleskog i stoga izbegavate čitanje knjiga na engleskom svom detetu, pogledajte sajt:http://www.storylineonline.net/

Na ovom sajtu imate besplatnu kolekciju priča za decu koje čitaju poznati  glumci.

Da li imate samo „školsko“ znanje engleskog?

Ukoliko se oslanjate na engleski koji ste učili samo  u školi, veoma je moguće da ne znate šta znače sledeće svakodnevne reči i rečenice:

1)      Have you got any siblings?
2)      Where is the loo?
3)      Do you have the time? (U većini slučajeva ne znači imate li vremena)
4)      Public house (nije javna kuća)
5)      What`s for tea?
6)      Cheers, mate! (ovde ne mislim na situaciju kada nazdravljamo nekome ili nečemu)
7)      French toast
8)      Off – licence
9)      bank holiday

Navedene reči i rečenice (i naravno mnoge druge) gotovo se  nikada ne nalaze u udžbenicima engleskog i uglavnom ih možete čuti samo od onih kojima je engleski maternji (pretežno u Britaniji). Stoga je boravak (ne kratka turistička poseta) na engleskom govornom području  veoma  bitan za nastavnike engleskog jezika koji će pored "stvarnog" jezika naučiti puno o kulturološkim razlikama i sličnostima, popraviti svoj izgovor, steći uvid u različite dijalekte, proširiti svoje lično i profesionalno iskustvo, itd, 
Dakle, ukoliko ste nastavnik engleskog,  nastojte da barem neko vreme boravite na engleskom govornom području. Postoje brojni programi koji vam to mogu omogućiti bez velikih finansijkih ulaganja (npr, au pair za mlade do 27 godina). Ukoliko pak ovo čitate zbog svoje dece i u situaciji ste da im omogućite boravak na engleskom govornom području, nemojte sumnjati da će im takvo iskustvo biti od velike koristi.