недеља, 06. септембар 2015.

Zašto rana dvojezičnost?

Verovatno svaki roditelj u Bosni i Srbiji želi da njegovo dete odlično govori barem još jedan jezik zbog očiglednih ličnih i poslovnih prednosti koje znanje više jezika nosi. Međutim, roditelji su podeljenog mišljenja u vezi sa dobom kada bi dete bi trebalo da počne da uči drugi jezik.

VAŽNO: Danas mnogi svoje STAVOVE iznose kao da su ČINJENICE. Dakle, obratite pažnju od koga tražite savet. Stručnjaci za ovu oglast su psiholingvisti, logopedi SPECIALIZOVANI ZA RAD SA DVOJEZIČNOM DECOM,  profesori jezika koji imaju dugogodišnje iskustvo u radu sa decom predškolskog doba i profesori jezika koji sami imaju dvojezičnu decu.

Neki roditelji na ranu dvojezičnost gledaju kao na pomodarstvo i nezdravu ambiciju roditelja. Pretpostavljam da takav stav potiče iz uverenja da se dete nepotrebno muči učenjem sadržaja koje može i kasnije da savlada. Međutim, usvajanje jezika nije isto što i učenje jezika i nema razloga da ne bude zabavno i da cela porodica ne učestvuje u jezičkim igrama. Ovde se možemo zapitati da li želimo da našem tinejdžeru, na deset predmeta koje će izučavati u školi, dodamo i engleski jezik (za koji će mu verovatno biti potrebna pomoć van škole i na šta će trošiti vreme koje bi trebalo da provede u razonodi i odmoru).

Evo nekih od razloga za ranu dvojezičnost:

1) Deca neće naučiti da GOVORE tečno drugi jezik u školi. Moje iskustvo u nastavi engleskog pokazuje da je većina starije dece i odraslih sa izuzetnim jezičkim veštinama (nisu živela na engleskom govornom području,  nisu profesori stranih jezik a ni deca roditelja koji govore različitim maternjim jezicima) započela usvajanje  jezika veoma rano kroz gledanje crtanih filmova i/ili igranje interaktivnih kompjuterskih igrica na engleskom jeziku (Pogledajte i: Da li engleski može da se nauči u školi? )

2) Deca u dobi do dve - tri godine nisu opterećena brigom (ili su mnogo manje opterećena) kako "zvuče i izgledaju" drugima, pa su spremnija da otvoreno "eksperimentišu" jezičkom građom.

3) Malo dete  nema osećaj da nešto uči (za šta je potreban napor). Prema učenju deca često osećaju i pokazuju otpor.

4) S obzirom na laku dostupnost edukativnih i zabavnih materijala za decu i mlade na engleskom jeziku (a većina nije prevedena na naš jezik), Vaše dvojezično dete ima priliku da stekne znanja i da se zabavi kroz mnogo više sadržaja i tako stekne obuhvatniju sliku o svetu (Pogledajte i: Edukativni sadržaji za decu na engleskom jeziku )

5) Istraživanja pokazuju da bilingvali imaju izvesne kognitivne prednosti u onosu na one koji koriste samo jedan jezik (Pogledajte: Manje poznate prednosti bilingvizma )

6) period pre četvrte godine je optimalan  za usvajanje glasova jezika. Tada dete može da usvoji drugi jezik tako da ga govori bez akcenta ili sa jedva primetnim akcentom.

7) Zato što su dvojezična deca "kul" i odaju utisak da su natprosečno inteligentna (što ne mora da bude tačno). Iz tog razloga, često imaju više samopouzdanja.

Nažalost, o fenomenu dvojezičnosti  u našoj sredini malo se diskutuje sa stručnjacima. Stoga, želje i napore roditelja da odgajaju dvojezično dete često osujete saveti dobronamernih, ali nedovoljno upućenih ljudi (među kojima su i pojedini logopedi koji nemaju iskustva u radu sa dvojezičnom decom i ne prate razvoj nauke).  O mitovima o dvojezičnosti pročitajte ovde: Mitovi o dvojezičnosti

Ukoliko želite da dete komunicira na ciljnom jeziku (da bude dvojezično u predškolskom dobu), morate mu omogućiti veću IZLOŽENOST tom jeziku. Ovo nikako ne podrazumeva maltretiranje deteta napornim učenjem! Pogledajte: Praktični koraci za rano usvajanje jezika (za roditelje)

Pročitajte i:
TV prilog - Rana dvojezičnost (video)
Zamke usvajanja jezika preko elektronskih medija
Višejezičnost i patriotizam
Petogodišnji dečak iz Republike Srpske govori engleski jezik koji najvećim delom usvaja preko crtanih filmova (video)
Normalan jezički razvoj ili jezički poremećaj?
Kako odabrati školu stranih jezika
Fondacija Novak Đoković promoviše dvojezičnost






Нема коментара:

Постави коментар