Evropski dan jezika - 2019. godina

Европски дан језика 

26. септембар 2019. године

 у Бањој Луци

Поштовани,

Народна и универзитетска библиотека Републике Српске, под покровитељством
Министарства просвјете и културе и у сарадњи са Савјетом Европе,
дванаесту годину заредом обиљежава Европски дан језика,
дан европског плурилингвализма и мултикултуралности.

Циљ ове манифестације је промовисање савремених европских токова
у оквирима толеранције и поштовања језичке и културне разноликости.

Позивамо наставнике енглеског језика да присуствују радионици под називом
Наставници и двојезични развој предшколаца
/ The Teacherʹs Role in Raising Bilingual Children  
која ће се одржати 26. септембра  у 18.00 часова
у Сали за промоције ЈУ Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске.

          Радионицу ће одржати  Милена Мићић, мастер енглеског језика и књижевности,
Универзитет за пословне студије Бања Лука.

Организатор – ЈУ  Народна и универзитетска библиотека Републике Српске

Vreme i prostor – strategija za usvajanje dva jezika u krugu porodice

Ukoliko želite da Vaše dete u ranom detinjstvu usvaja dva (ili više) jezika u krugu porodice, strategija „Vreme i prostor“ može biti za Vas.

Ova strategija (eng. Time and Space) je interesantna za roditelje koji tečno govore jezike koje žele da njihova deca usvajaju, kao i za one koji razumeju ciljani jezik ali ga ne govore tečno.

 „Vreme“ znači da roditelj u komunikaciji sa detetom koristi određeni deo dana, sedmice, meseca za određeni jezik. Primeri:

-          Koristite jedan jezik tokom dana, a drugi uveče.

-          Koristite jedan jezik radnim danom, a drugi vikendom.

 „Mesto“ znači da roditelj bira određeno mesto za određeni jezik. Za dete, ovo specifično mesto biće signal da je vreme da se prebaci na drugi jezik. Primeri:

-          Koristite jedan jezik kod kuće a drugi van kuće.

-          Koristite  određenu prostoriju u kući za određeni jezik.

Ova strategija omogućuje kontrolu vremena koje se posvećuje određenom jeziku. Izloženost jeziku je ključni faktor za uspešno usvajanje jezika. Ukoliko želite da dominatni jezik bude srpski, osigurajte ovu dominantnost najpre kvalitetnim svakodnevnim razgovorima sa decom na srpskom, uključivanjem deteta u društvo (npr. vrtići), čitanjem knjiga primerenih njihovom uzrastu, itd.

Roditelji koji ne govore tečno jezik koji žele da njihovo dete usvaja, na ove načine mogu da koriste jezik koji najbolje znaju da komuniciraju o komplikovanijim/delikatnijim temama, dok će drugi jezik koristiti za „lakše“ aktivnosti. Detetu će, u ovom slučaju, biti neophodni dodatni jezički izvori.

Izvor: http://multilingualparenting.com/2015/04/29/time-and-place-as-a-family-language-strategy/

Pročitajte i:

Praktični koraci za rano usvajanje engleskog jezika u predškolskom uzrastu (za roditelje)
Naša deca koja govore engleski
Zašto rana dvojezičnost?
Manje poznate prednosti bilingvizma
Mitovi o dvojezičnosti
Normalan jezički razvoj ili jezički poremećaj?
Kako odabrati školu stranih jezika
Fondacija Novak Đoković promoviše dvojezičnost
Razlika između usvajanja i učenja jezika
Zamke usvajanja jezika preko medija
Bilingvalni paradoks 
Zašto neki logopedi i profesori stranih jezika imaju oprečna mišljenja o ranoj dvojezičnosti?

Kako da dete nauči da „speluje" reči na engleskom jeziku?

U četvrtom razredu u Republici Srpskoj, na prvim časovima engleskog jezika, deca uče da „speluju“ reči. Spelovanje je čitanje slovo po slovo. Svako slovo ima ime. Neka je lako zapamtiti jer ih  deca možda već znaju (F /ef/, L /el/, M /em/, N /en/, S /es/) a neka od ovih slova većina dece „meša“ ili ne zapamti odmah.

(1)    Obično se prvo uči pesmica. Evo linka ka jednoj: https://www.youtube.com/watch?v=6ii7-feUt9M

Znanje pesmice olakšava savlađivanje spelovanja, ali nikako ne znači da će samo na osnovu nje đaci znati da speluju. To zahteva vežbu i najbolje je svaki čas vežbati po nekoliko reči dok đaci ne steknu  brzinu u tačnom spelovanju. Međutim, posao nije gotov ni tada. Mora se barem s vremena na vreme tražiti od đaka da speluju reči jer to naučeno, ukoliko se ne upotrebljava, vrlo lako se zaboravlja.

Slova sa kojima deca imaju problema, obično su:

A /ei/, I /ai/, R /a:/ , E /i:/

C /si/, S /es/

G /dʒiː/, J /dʒei/ (podsetite ih na skraćenicu DJ); dʒi je slično našem dž

H /eɪtʃ/ (nije ha-J ); tʃ je slično našem č

V /vi/, U/ju/, W /dʌbl ju/ (nije  dʌbl we-J)

Y /wai/

Z /zi/ ili /zed/

(2)    Nakon naučene pesmice,  obično se kreće spelovanjem imena deteta/đaka i  „lakšim“ rečima na papiru (onima koje ne sadrže više od jednog od gore navedenih slova sa kojima deca imaju problema).

Primeri:

Tom / ti oʊ  em/

Boy / bi oʊ wai/

Toy / bi oʊ wai/

Book / bi dʌbl oʊ kei/ - kada je slovo duplirano kažemo dʌbl ispred njega.

(3)    Kad dete/učenik ovo savlada, nastavite sa „težim“ rečima na papiru.
Primeri:

Car / si ei a:/

Ship / es eɪtʃ ai pi:/

School / es si eɪtʃ dʌbl oʊ el/

(4)    Na kraju, testirajte spelovanje bez gledanja u papir/knjigu.