субота, 18. новембар 2017.

Kursevi jezika u predškolskom dobu – da ili ne?



Kada žele da njihovo dete govori još neki jezik, roditelji često razmišljaju da dete upišu na neki kurs jezika. Obično, nastava se održava dva puta sedmično u trajanju od 45 minuta. Ovaj tempo očigledno ne prestavlja pretnju da deci oduzme preko potrebno vreme za NESTRUKTURIRANOM (neorganizovanom) igrom koja je od posebnog značaja da dečji razvoj.

Protivnici planiranih aktivnosti u predškolskom dobu s pravom kritikuju praksu nekih zemalja da decu opterećuju čitanjem, pisanjem i apstraktnom matematikom.  Nažalost, naše internet portale preplavljuju tekstovi koji povremenu strukturiranu igru mešaju sa pomenutim akademskim sadržajima, pa direktno ili indirektno savetuju naše roditelje da odustanu od bilo kakvih organizovanih aktivnosti u predškolskom dobu ne uzimajući u obzir konktekst u kom žive naša deca.  

Na kursevima jezika u predškolskom dobu trebalo bi da deca, kroz STRUKTURIRANU IGRU, usvajaju reči i jezičke konstrukcije primerene njihovom dobu, ali i obrasce ponašanja kulture naroda koji govore tim jezikom. Dakle, ukoliko se ovako izvodi nastava (nije mi poznato da se izvodi drugačije na našim prostorima), nema mesta zabrinutosti da se deca opterećuju sadržajima neprimerenim za njihov uzrast. Takođe, ukoliko roditelji provode dovoljno vremena sa decom u kvalitetnim razgovorima na srpskom jeziku, nema bojazni da će drugi jezik biti dominantan ukoliko za tim nema potrebe.

Od ovih kurseva bilo bi razumno očekivati da ih deca sa radošću pohađaju i da napreduju u razvijanju jezičkih veština govora i slušanja. Međutim, tempo napredovanja ne zavisi samo od kursa, već i od motivacije deteta i u kojoj meri je dete (bilo) izloženo drugom jeziku van časova (npr. crtani filmovi na drugom jeziku).

Kurs jezika bih preporučila deci koja nisu imala prilike da ranije usvajaju željeni jezik, čiji roditelji ne govore taj jezik, a posebno deci koja ne pohađaju vrtiće ili druge oblike predškolskog vaspitanja i obrazovanja. Na ovim časovima deca će imati priliku da, pored jezičkih, razvijaju svoje socijalne veštine i finu motoriku (crtanje, lepljenje, itd). Pored toga, iz mog iskustva, deca na kursevima uživaju u raznolikim aktivnostima usvajanja drugog jezika (zanimljive pesmice, priče i propratni materijali).


Milena Mićić, magistar engleskog jezika i majka dvojezičnog deteta

Pročitajte i:

петак, 17. новембар 2017.

Mia iz Trebinja usvaja engleski jezik preko crtanih filmova (video)

Sa nepune četiri godine Mia Petijević iz Trebinja iskoristila je svoje vrijeme da gleda crtane filmove, u kući niko nije znao da njihova kćerka i unuka tako uči i engleski jezik.
Roditelji su primijetili da uz pomoć popularnih crtanih filmova izgovara riječi na engleskom jeziku, ali su slučajno otkrili da Mia zna voditi konverzaciju na engleskom jeziku i da razumije veliki broj riječi.
Dodatna saznanja za Mijin odličan engleski stigli su sa rođakom iz Kanade. Milan Petjević je rođen u Kanadi, gdje živi čitav svoj život.
Iznenađen je da malena djevojčica odlično govori njegov maternji jezik, ali i kako usvaja nove riječi.
Priču o ovoj djevojčici pogledajte u priloženom videu.

уторак, 03. октобар 2017.

Emisija Prvi korak - Dvojezična deca (video)

"Moje dijete od treće godine polako usvaja engleski jezik. Treba li da se zabrinem? Zašto neki logopedi i profesori stranih jezika imaju oprečna mišljenja o ranoj dvojezičnosti? Ovo su samo neka od pitanja koja su nam postavili roditelji u želji da jednu od naših priča posvetimo o ovoj temi. Donosimo odgovore."




среда, 27. септембар 2017.

Dva jezika u ranom detinjstvu – pomodarstvo i nezdrava ambicija roditelja ili višestruka i dugoročna korist za decu?

Roditelji su često u nedoumici kada je najbolje vreme da se počne sa uvođenjem drugog jezika i u kojoj meri. Zbunjujuća su i oprečna mišljenja različitih stručnjaka za jezik kada je rana dvojezičnost u pitanju. Neki stručnjaci insistiraju na jednom jeziku barem do treće godine, dok drugi ukazuju da paralelno usvajanje dva jezika ne predstavlja nikakav problem za decu.

Predavanje o ranoj dvojezičnosti, namenjeno roditeljima, nastavnicima i drugim stručnjacima za jezički razvoj dece, preneće informacije o naučno dokazanim činjenicama u vezi sa manje poznatim prednostima dvojezičnosti i mnogim zabludama (npr. uverenje da paralelno usvajanje dva jezika dovodi do jezičkih poremećaja).  

Predavač, magistar engleskog jezika i roditelj dvojezičnog deteta, predložiće i praktične (gotovo) besplatne  korake za ranu dvojezičnost do koje se može doći bez napornog učenja i u jednojezičnoj sredini.

Predavanje će se održati u okviru Evrospke noći istraživača, u petak, 29. septembra, u 18h, u prostorijama Univerziteta za poslovne studije, Jovana Dučića 23a u Banjaluci.  Više o programu Evrospke noći istraživača za Banjaluku, pogledajte na: http://www.nocistrazivaca.ba/novosti/item/103-predavanje-o-dvojezicnosti-nezdrava-ambicija-ili-visestruka-korist-za-djecu


Pogledajte: Petogodišnji dečak iz Republike Srpske govori engleski jezik koji najvećim delom usvaja preko crtanih filmova (video)




недеља, 24. септембар 2017.

Rejf Fajs čita tekst na srpskom (VIDEO)

Britanski glumac i reditelj  Rejf Fajns je, zahvaljujući na pasošu, rekao na srpskom jeziku da nikada nije mislio da će postati Srbin:
„Moj život obogaćen je vašom hranom, vinom, dobrotom i prijateljstvom. Hvala što ste prihvatili ovog Engleza u vašu otadžbinu. Počastvovan sam“, naglasio je Fajns.

Reif Fajns dobija državljanstvo Republike Srbije i zahvaljuje se na srpskom (VIDEO)


субота, 09. септембар 2017.

Od rane dvojezičnosti do svog kanala na jutjubu


Đorđe Tomić iz Banjaluke je dvojezični dečak koji ima svoj jutjub kanal (Shinobi gamer hawk77) na kome komentariše igrice na engleskom. Mama Dragica kaže da je u ranom detinjstvu stalno gledao Cartoon Network (posebno Phineas and Ferb i Garfield). 

понедељак, 31. јул 2017.

Šta jeste,a šta nije rana dvojezičnost?

Jednojezična deca
Dvojezična deca
Dete mehanički ponavlja reči drugog jezika  koje ne upotrebljava u odgovarajućoj komunikativnoj situaciji. Međutim, ovo može biti znak da je dete zainteresovano za drugi jezik.  
Dete upotrebljava reči drugog jezika u odgovarajućoj komunikativnoj situaciji.
Dete ima izvestan vokabular na drugom jeziku, ali ne reguje na jezički stimulans čak i kada su mu reči poznate (npr. zna ABC, boje, prevozna sredstva, itd, ali ne može da odgovori na pitanja poput What colour is your car?). Ovo, takođe, može da bude znak zainteresovanosti za drugi jezik.
Dete koristi vokabular na drugom jeziku u komunikaciji sa drugim osobama.
Protestuje kada mu se pusti crtani film na drugom jeziku.
Podjednako rado gleda crtani film na oba jezika.
Protestuje kada mu se čita na drugom jeziku.
Podjednako uživa u tekstovima na oba jezika.
U igri koristi samo jedan jezik.
U igri (posebno samostalnoj) često se kod ove dece može čuti drugi jezik.
Ukoliko progovore u snu, govore isključivo na jednom jeziku.
U snu često govore i na drugom jeziku.
Teško ili nikako ne kombinuju reči u rečenice na drugom jeziku tačno i tečno.
Često tačno i tečno kombinuje reči u rečenice na drugom jeziku. U govoru koristi dosta kolokvijalnih reči i slenga na drugom jeziku.


понедељак, 03. јул 2017.

Бразилац научио српски језик

Преузето са: FACEBOOK


Први је Бразилац који пише ћирилицом. Течно говори српски. Перфектно игра „Моравац“ и „Ужичко“ јер тренира фолклор и наступа у првој постави КУД-а „Жикица Јовановић Шпанац“. Зове се Тијаго Фехејра. Рођен је у Рио де Жанеиру. Тамо је и одрастао. Пре пет година се доселио у Србију. 

У међувремену је постао један од најбољих туристичких водича које имамо. Његова специјалност су вођење тура на португалском језику. Пропутовао је целу Србију и упознао многе Бразилце и Португалце са нашим знаменитостима.

Пре неколико дана Тијаго је довео групу бразилских туриста у Голубац .Тада смо га питали како Бразилац доживљава Србију?

"Волим Србију јер је Србија једна од најаутентичнијих земаља у Европи, која пружа сваком госту јединствене доживљаје на сваком кораку. Просто је немогуће боравити у Србији и остати равнодушан… Овдашње природне лепоте, храна, историја и гостољубивост гађају те директно у срце" !

Овако је Тијаго доживео Голубац :

"Голубац је једно од оних места која сам видео на сликама пре свог доласка у Србију и увек хтео да га обиђем. Кад сам то учинио први пут, одушевио сам се лепотом тога места на Дунаву, за које данас сматрам да је једно од најлепших места у Србији!

Тешко је описати осећај спокојности који нам пренесе Дунав, тамо где је најшири, као море… И онда кад гледамо и видимо величанствену тврђаву која тврдо стоји тамо кроз векове, схватамо да смо много срећни што можемо данас да уживамо у том споју природе и историје у миру, за разлику од цивилизација које су ту живеле пре нас.

Вожња бродићем је учинила Голубац још занимљивијим и атрактивнијим туристима.

Гости много уживају у мирним таласима Дунава, у погледима на тврђаву из различитих углова, а највише уживају у причама и легендама које нам исприча Јован, сјајан човек који, поред тога што је један од најбољих водича у Србији, је и врхунски домаћин! Неко ко дође у Голубац, а није имао туру са њим, пропустио је оно најбоље"!

И за крај, Тијаго нам је рекао како се осећају Бразилци у Голупцу :

"Довео сам прве икада организоване групе Бразилаца у неколико српских дестинација и могу рећи да сваки Бразилац који је посетио Голубац се распаметио" !

субота, 01. јул 2017.

Crni Srbi - Rintam (spot na srpskom)


Ron Holsi, senarista iz Los Anđelesa:
- Prijatelji su me savetovali da dođem u Beograd. Došao sam i vaš grad me je odmah osvojio. Već drugo veče izašao sam u kafanu i oduševio se muzikom koju sam čuo.  Odmah sam odlučio da ću naučiti srpski kako bih verno preneo emociju koju sam u tom momentu osetio. Tada sam u Srbiji ostao pet nedelja i za to vreme sam uzeo učitelja da me uči jezik. Tako je sve počelo. I dan-danas se trudim da dobro usavršim jezik, ali i svakodnevno nešto drugo naučim. Iako mi ćirilica liči na kinesko pismo, znam skoro sva slova! - kaže za „Blic“ Ron.


- Za svoju dušu sam prvo snimio „Dotako sam dno života“. Pesma je za 5 dana imala pola miliona pregleda, pa sam shvatio da bih mogao da se posvetim ozbiljnije svemu tome - kaže Ron. 

недеља, 09. април 2017.

Kanađanin zaljubljen u Beograd

- Beograd je mesto u kojem je moja duša živa, a Kanada je sistem u kome sam odrastao. Obožavam beogradsku energiju, ljude, voće i povrće koji su ukusniji nego igde u svetu, a ako imaš nešto novca, život je ovde prilično jeftin. Od svega mi se najviše dopada koliko se ljudi u Srbiji ne plaše svojih emocija, bilo da su dobre ili loše – dodaje on.
- Živeo sam na Zapadu, u Torontu i Londonu, gde zbog političke korektnosti svi cenzurišu svoje misli i reči, kako ne bi nekoga uvredili. Nasuprot tome, ljudi će ovde uvek reći ono što im je u srcu, a nekada su direktne uvrede stvar prijateljstva. Ja sam oduvek bio takav. Među Srbima u Torontu i Beogradu našao sam ljude slične meni, iskrenije od onih na Zapadu i slobodne da budu ono što jesu – kaže Erik.

- Ovde su plate niske i kasne, ali stvari će se promeniti tek kada prestanete da loše mislite o svojoj zemlji! Beograd je predivno mesto za život, a zahvaljujući internetu mladi Srbi danas mogu da rade onlajn na engleskom jeziku i za englesku platu. Od svih nacija na svetu, Srbi su u najboljoj poziciji da iskoriste globalnu interenet ekonomiju i postanu konkurentniji nego frilenseri iz Indije i Filipina, jer dobro govore jezik, sa Zapadom imaju jače kulturološke veze, a cene koje su tamo smešne ovde su dovoljne za pristojan život. To je ono što meni godinama omogućava da imam i beogradski stil života i englesku platu – savetuje Erik.

Izvor: BLIC

петак, 31. март 2017.

Unuka nemačkog generala Lera o Srbiji i srpskom jeziku

“IAKO svi znaju ko sam, za protekle tri decenije, koliko sam monahinja, nikada u Srbiji nisam doživela nikakvu neprijatnost. Niko me nije ni popreko pogledao niti mi je uputio bilo kakvu ružnu reč“ kaže Sibila Ler (62), rođena u uglednoj aristokratskoj porodici u Nemačkoj i potomak generala Lera. Sibila je sada monahinja Jovana u manastiru Soko kod Ljubovije, u Eparhiji šabačkoj.
-Kad je Drugi svetski rat završen i kad su pukle logorske žice, na nemačkoj zemlji se našlo 5.000 živih srpskih kostura. Svi su očekivali njihov opravdani gnev i osvetu, jer su nemački vojnici u njihovoj zemlji ubijali sto Srba za jednog nemačkog vojnika. To se nije desilo. Tek tada je, kaže mati Jovana, svima postalo jasno zašto je veliki Gete učio srpski jezik, zašto je s tolikom ljubavlju i poštovanjem primao i podržavao Vuka Karadžića. Naš pastor nam je govorio o srpskim junačkim epskim pesmama kao najvećem kulturnom blagu Evrope i sveta - priča monahinja Jovana. - Više ih je prepričavao i skretao pažnju na to da su one neprevodive i da se jedino mogu razumeti na srpskom jeziku. Savetovao nam je da učimo srpski jezik, kako bismo se uverili u tu svojevrsnu čaroliju umetnosti pred čijom lepotom se do zemlje poklonio vajmarski genije. Mati Jovana kaže da je to u njoj rodilo želju da upozna "taj mali veliki narod i da se približi njegovom duhu i kulturi".

Izvor:NOVOSTI


петак, 17. март 2017.

Učenici iz celog sveta uče srpski jezik u Šapcu



U okviru programa Interkulture, u Šabac dolaze učenici iz celog sveta da uče srpski jezik i upoznaju se sa načinom života u našoj zemlji. Nastavu u Gimnaziji u tom gradu, ove sedmice slušaju i đaci sa Islanda, iz Amerike i Italije, koji ovu školsku godinu pohađaju u Srbiji. 

Pročitajte tekst i pogledajte snimak  na: RTS (video)

Afrikanac uz pesme uči srpski jezik



Mouamar Diniz Sekueira, profesor portugalskog jezika i čačanski zet iz Gvineje Bisao, radi kao sezonac zimi na Kopaoniku, a leti na Adi. 

Tekst pročitajte na: Novosti

недеља, 19. фебруар 2017.

Dečak iz Banjaluke: Preko ljubavi prema vozovima do dvojezičnosti


Mama Danijela Dmitrić kaže da je za usvajanje engleskog ljubav prema vozovima bila presudna. “Obožavao je vozove, pa smo na netu našli Shawn The Train, edukativni crtani u kome vozić na svojim vagonima provozi: boje, oblike, brojeve i alfabet. Tako je već sa 3 godine počeo da savladava gore navedeno. DO 3,5 već je sve znao: boje oblike alfabet i brojeve do 10. I dan danas, za neke pojmove usvojene na engleskom preko crtaća, pita me kako se kažu na srpskom. 🙂 Zahvaljući Shawn-u, Thomas and Friends crtanom i ABC project crtaćima, “pokupio” je riječi za porodicu, dijelove tijela i sl. Drugo,  preko youtube snimaka djece koja opisuju neke igračke i sl (Toys Review)  počeo da savladava konstrukciju rečenice, prošlo sadašnje vrijeme (nekako ga spontano koristi, tipa I will, I was i slično). Do četvrte godine već sam je sklapao rečenice koje nisu replike iz crtaća vec njegove rečenice,a  negdje oko 4,5  sam  je razgovarao uz popratna pitanja "mama kako se kaze to i to" i onda ubaci u rečenicu. Dugo obožavan  bio je BBC dokumentarac Steam Engines Construction, koji toplo preporučujem malim ljubiteljima vozova 😀”

Dvogodišnja Helena iz Beograda sa mamom kroz igru uči boje na engleskom





Mama Sanja Tešmanović: " Peppa Pig je doprinela ovome, ja samo održavam 😉. "

понедељак, 06. фебруар 2017.

Kako do rane dvojezičnosti: Angažujte studente stranih jezika da vam čuvaju decu

Kako omogućiti detetu da bude dvojezično ako roditelji ne govore željeni jezik?

Postoji nekoliko načina za to. Evo jednog:

Ukoliko nameravate da angažujete nekog da Vam čuva dete kod kuće, razmislite o mogućnosti da angažujete odgovorne studente jezika koji želite da Vaše dete usvaja.

Studenti koji ne rade obično imaju slobodnog vremena i dobro im dođe dodatni džeparac. Dogovorite se da sa Vašim detetom gotovo sve vreme govore ciljani jezik - u igri, za stolom, u šetnji, itd.

Image result for foreign language expert to look after your kid

недеља, 05. фебруар 2017.

Ježeva kućica - Hedgehog`s Home


Na britanskom sajtu posvećenom promociji prevoda iz svetske književnosti za decu -  Outside in World , našla se i pesma Ježeva kućica našeg Branka Ćopića.

Na stranici se nalaze predložene aktivnosti za obradu pesme na engleskom jeziku. Dvojezičnu slikovnicu sa odličnim prevodom  (S. D. Curtis) izdala je Dereta. Može se kupiti u knjižarama ili na internetu:  Amazon
U banjalučkim knjižarama slikovnica košta 11 KM.


Ježev odgovor

„Ma kakav bio moj rodni prag
On mi je ipak mio i drag.
Prost je i skroman, ali je moj,
tu sam slobodan i gazda svoj.
Vrijedan sam, radim bavim se lovom
i mirno živim pod svojim krovom.

To samo hulje, nosi ih vrag,
za ručak daju svoj rodni prag!”
Hedgemond`s Answer

“Whatever the state of this my birth place
Not one small detail I`d want to replace.
Lowly and simple it does not matter
Here I am owner, lord of my manor
I`m best hunter here, of that I have proof
And happy I`ll live under my own roof.

What kind of person, so lacking in luck
Would give up their home for some meagre tuck!

среда, 01. фебруар 2017.

Arno Gujon: Svi moji putevi vode ka Srbiji (video)

"Gijon je  iz Vizija kod Grenobla u Francuskoj, odakle već 10 godina pomaže deci na Kosovu i Metohiji. Igračke, hranu, garderobu, knjige i ćebad dovozi kombijima i šleperima. Odlazi tamo gde niko drugi ne ide, u enklave i teško pristupačna mesta koja su mnogima daleko. " Preuzeto sa: RTS

"Otac Iv i deda Žilber su mi, kao veliki zaljubljenici u istoriju, u detinjstvu mnogo govorili o snažnom prijateljstvu između naše dve zemlje, još od vremena Prvog svetskog rata, ali i ranije, kada se kralj Petar Prvi borio na strani Francuske. Ovo prijateljstvo je naročito bila tema u našoj kući kada je NATO bombardovao Srbiju. Znali smo da se stvari ne događaju onako kako su ih predstavljali francuski mediji."
Preuzeto sa: novosti.rs

Image result for Svi moji putevi vode ka Srbiji
"Želeo sam da knjigu Svi moji putevi vode ka Srbiji prvo objavim na srpskom jeziku jer sam je posvetio Srbima. U njoj objašnjavam razlog svog angažmana, šta je dovelo do toga da se jedan mladi Francuz bez srpskih korena angažuje za Srbe na Kosmetu, da nauči njihov jezik i na kraju odluči da se nastani u Srbiji i živi među Srbima."
Preuzeto sa: Reportaze




среда, 25. јануар 2017.

Zašto neki logopedi i profesori stranih jezika imaju oprečna mišljenja o ranoj dvojezičnosti?

Roditelji su često zbunjeni stavovima različitih stručnjaka za jezik kada je rana dvojezičnost u pitanju. Dosta naših logopeda i pedagoga insistira na jednom jeziku barem do treće godine, dok profesori stranih jezika ukazuju da paralelno usvajanje dva jezika ne predstavlja nikakav problem za decu.

Razlozi za ovako oprečna mišljenja uglavnom su:

1) Neprecizna komunikacija: Činjenica je da će dete imati izraženije jezičke veštine na jeziku kojem je više izloženo. Ukoliko žele da dominantan jezik bude srpski,  roditelji bi trebalo da osiguraju ovu dominantnost najpre kvalitetnim svakodnevnim razgovorima sa decom na srpskom, uključivanjem deteta u društvo (npr. vrtići), čitanjem knjiga primerenih njihovom uzrastu, itd. Međutim, to ne znači da će usvajanje drugog jezika oštetiti jezički razvoj deteta. Kada logopedi savetuju roditeljima da decu izlažu više jednom jeziku, neki roditelji to tumače kao poruku da odustanu od rane dvojezičnosti jer je štetna.

2) Mitovi o dvojezičnosti koji i dalje opstaju iako ih je nauka odbacila. Pogledajte: Mitovi o dvojezičnosti

3) Izvođenje pogrešnih uzročno - posledičnih veza:  Kada dete kod nas ima jezičkih i drugih razvojnih poteškoća, a gleda crtane filmove na engleskom, pojedini logopedi izvode zaključak da dete ima jezički poremećaj jer je bilo izloženo drugom jeziku prerano. Rano izlaganje drugim jezicima nije uzrok jezičkih poremećaja. Problem može biti preterano sedenje ispred ekrana i nedovoljna izloženost srpskom jeziku.

4) Na pojedinim univerzitetima na kojima se školuju budući profesori stranih jezika ne postoji adekvatna obuka za praktičnu primenu znanja o ranoj dvojezičnosti. Mnogi profesori stranih jezika nemaju saznanja o tome kako se praktično razvija dvojezičnost kod dece. Praksu u okviru predmeta Metodika nastave studenti uglavnom obavljaju u osnovnim i srednjim školama u formalnom obrazovanju.

5) Neetičnost i neprofesionalnost: Pojedini stručnjaci su upoznati sa činjenicama u vezi sa  ranom dvojezičnošću ali se oglušuju o njih jer im to ne donosi profit. Npr. činjenica da dete može da usvaja više jezika od rođenja u podsticajnom porodičnom okruženju neke škole stranih jezika koje rade sa malom decom vide kao pretnju. Stoga, kada govore o ranoj dvojezičnosti, spominju samo uzrast od kog oni primaju polaznike. S druge strane, neetični logopedi koji znaju da dvojezična deca imaju malo drugačiji jezički razvoj od jednojezične (što je normalno!) predstavljaju ga roditeljima kao jezički poremećaj i tako naplaćuju ono što bi dete i samo bez njihove pomoći savladalo.


Dečak David Mićić iz Banjaluke govori engleski jezik koji najvećim delom usvaja preko crtanih filmova (snimak iz 2015)

Milena Mićić, magistar engleskog jezika i majka dvojezičnog deteta

Pročitajte i:

Naša deca koja govore engleski
Zašto rana dvojezičnost?
Manje poznate prednosti bilingvizma
Mitovi o dvojezičnosti
Normalan jezički razvoj ili jezički poremećaj?
Kako odabrati školu stranih jezika
Fondacija Novak Đoković promoviše dvojezičnost
Razlika između usvajanja i učenja jezika
Zamke usvajanja jezika preko medija
Image result for bilingual kids

четвртак, 19. јануар 2017.

Višejezičnost i patriotizam


Znam i govorim samo srpski jer volim svoj jezik i narod! 

Da li je to patriotizam?

Da li je vojvoda Živojin Mišić bio  patriota? A Laza Kostić, Njegoš, Jovan Dučić, Vladimir Ćorović? Novak Đoković?

Zajedničko za ove i mnoge druge naše istaknute pojedince je da su bili ili jesu poliglote!

Bilingvali i poliglote bili su i:

  •   Vuk Karadžić 
  •   Dositej Obradović
  •   Đuro Daničić 
  •   Bogdan Popović
  •   Ivo Andrić 
  •   Miloš  Crnjanski
  •   Isidora Sekulić
  •   Anica Savić Rebac
  •   Vojvoda Putnik
  •   Jovan Cvijić
  •   Milutin Milanković 
  •   Mihailo Petrović Alas
  •   Nikola Tesla
  •   Mihajlo Pupin
  •   Dušan Popov
  •   Josif Pančić
  •   Vladimir Ćorović
  •   Nadežda Petrović
  •   Uroš Predić
  •   Laza K. Lazarević
  •   Vasko Popa
  •   Stanislav Vinaver
  •   Mihailo Obrenović
  •   Jovan Skerlić
  •   Nikolaj Velimirović
  •   Branislav Petronijević
  •   Momčilo Nastasijević
  •   Jelena Dimitrijević
  •   Katarina Milovuk
  •   Vuka Velimirović
  •   Stanka Glišić
  •   Maga Magazinović
  •   Milica Stojadinović Srpkinja
  •   Danica Dana Jovanović
  •   Olivera Lazarević
  •   Anastasija Naka Spasić
  •   Milena Pavlović Barili
  •   Mileva Anštajn
  •   Bora Kostić
  •  Jelica Belović Bernadžikovska
  •  Svetomir Nikolajević
  •  Ivan Jugović

Ne zaboravimo ni da su majke i supruge mnogih naših vladara i istaknutijih pojedinaca bile strankinje, tako da je dvojezičnost i višejezičnost bila uobičajena sredina u kojoj su mnoga naša deca odrastala.

Petogodišnji dečak iz Republike Srpske govori engleski jezik koji najvećim delom usvaja preko crtanih filmova (video)
Zašto rana dvojezičnost?
Manje poznate prednosti bilingvizma
Mitovi o dvojezičnosti
Normalan jezički razvoj ili jezički poremećaj?
Kako odabrati školu stranih jezika
Razlika između usvajanja i učenja jezika
Zamke usvajanja jezika preko medija

Image result for poliglota

уторак, 17. јануар 2017.

Dvojezičnost pre druge godine: Nauka kaže DA!

Od naših logopeda i pedagoga  češto ćete čuti da dete ne bi tebalo izlagati drugom jeziku pre nego što se oformi stabilna baza maternjeg jezika. Nauka, međutim, nudi dokaze koji potvrđuju upravo suprotno. Dakle, što ranije to bolje! Dvojezičnost za dete ne znači samo mogućnost komuniciranja na dva jezika, nego mnogo više od toga (pogledajte ceo snimak).

Ukoliko nemate vremena da pogledate ceo video snimak, "skoknite" do 39:40 i gledajte barem do 42. minuta:


Profesorica PETITTO (VIDEO) : 

Istraživanja takođe pokazuju da učenje ili usvajanje u učionici par puta sedmično ne daje optimalne rezultate, već da ga je potrebno "osnažiti" usvajanjem kod kuće i/ili zajednice u kojoj se živi.

Image result for bilingualism yes
Pročitajte i:
Petogodišnji dečak iz Republike Srpske govori engleski jezik koji najvećim delom usvaja preko crtanih filmova (video)
Praktični koraci za rano usvajanje engleskog jezika u predškolskom uzrastu (za roditelje)
Zašto rana dvojezičnost?
Manje poznate prednosti bilingvizma
Mitovi o dvojezičnosti
Normalan jezički razvoj ili jezički poremećaj?
Kako odabrati školu stranih jezika
Razlika između usvajanja i učenja jezika
Višejezičnost i patriotizam
Fondacija Novak Đoković promoviše dvojezičnost
Zamke usvajanja jezika preko medija !!!

петак, 13. јануар 2017.

Dugometražni crtani filmovi na srpskom jeziku


Božićni dinosaurus



Snežana i sedam patuljaka




Sneško Belić




                                                                          Hajdi


Rano usvajanje srpskog jezika u predškolskom uzrastu (za roditelje)

Ukoliko ne živite na srpskom govornom području, a želite da Vaše dete govori srpski, imajte na umu sledeće:

- IZLOŽENOST SRPSKOM JEZIKU i UNUTRAŠNJA MOTIVACIJA za učenje su ključni faktori uspešnog savlađivanja jezika.  Da biste obezbedili dovoljnu izloženost jeziku, potrudite se da dete svaki dan sluša srpski jezik (razgovor sa detetom na srpskom, crtani filmovi, pesmice za decu, basne i bajke, dečije emisije, itd). Unutrašnja motivacija se javlja kada ono što se uči ili usvaja ima SMISLA za DETE. Dakle, dete želi da razume šta mu govore njegovi dragi baka i deka u Srbiji ili radnju crtanog filma. U tom slučaju, jezik se usvaja spontano, bez svesti o naporu koje zahteva fokusirano učenje. Stoga, najpre se postarajte da se razvija odnos ljubavi između Vašeg deteta i rođaka u Srbiji, Omiljene crtane filmove puštajte SAMO NA SRPSKOM. Srećom, na internetu imate obilje besplatnog materijala koji možete koristiti. Neke od materijala ću predstaviti u narednim postovima.

- dete će imati periode regresije (reči i konstrukcije koje zna povremeno će zaboravljati ili ih koristiti nepravilno)

- svako dete ima svoj tempo napredovanja

- važno je da dete poveže komunikaciju na srpskom sa ugodnim emocijama.

- ne dopustite deci da provode previše vremena ispred ekrana

Pročitajte i:

Zašto rana dvojezičnost?
Manje poznate prednosti bilingvizma
Mitovi o dvojezičnosti
Normalan jezički razvoj ili jezički poremećaj?
Priznati autoriteti o dvojezičnosti
Razlika između usvajanja i učenja jezika
Zamke usvajanja jezika preko medija

Image result for ucim srpski deca