уторак, 08. септембар 2015.

Manje poznate prednosti bilingvizma


Veliki broj ljudi u svetu odrasta u višejezičnim sredinama i bilingvizam prihvata kao životnu činjenicu na koju se brzo i bez razmišljanja navikava. Pored očiglednih ličnih, društvenih  ekonomskih prednosti koje pruža, najnovija naučna istraživanja naglašavaju pozitivan uticaj bilingvizma na kognitivni razvoj bilingvala, kao i na prolongiranje  simptoma kod obolelih od demencije.

Novija naučna istraživanja pokazuju  da bilingvalna deca imaju izvesnu kognitivnu prednost  u zadacima koji zahtevaju fleksibilnost i kontrolu pažnje (Bialystok, 2010). Dokazano je da su oba jezička sistema koja bilingvali često koriste aktivna kada govore na jednom jeziku. Stoga, bilingvali moraju da razviju snažan mehanizam koji razdvaja dva (ili više) jezika kako bi se fluentnost govora osigurala. Ovakvo, često ponovljeno iskustvo, ojačava strukturu mehanizama vezanih za prefrontalne oblasti mozga koje su aktivne pri govoru bilingvala, tj. egzekutivnu funkciju, što potvrđuju i najnovija naučna istraživanja. Kako je prefrontalna oblast odgovorna i za mnoge neverbalne veštine, bilingvali su postigli bolje rezultate na testovima selektivne pažnje, inhibiciji manje relevantnih informacija i iznalaženju alternativnih rešenja nekog problema. Ove su veštine, pri neoštećenoj opštoj inteligenciji, neke od ključnih za razvoj emocionalne i socijalne inteligencije koja igra veliku ulogu u ličnom i akademskom uspehu.

Dvojezička deca postižu bolji uspeh od jednojezične i na testovima kojima se mere različiti aspekti kognitivnog i jezičkog razvoja, kao što su tendencija da se posmatraju i analiziraju različiti jezički aspekti, tj. bilingvali imaju izraženiju metalingvističku svest, razvijenije veštine čitanja (Petitto, 2009) te pokazuju pojačanu osetljivost na povratne informacije i na neverbalnu komunikaciju. Nastavnička praksa često potvrđuje da bilingvalna deca često imaju visok nivo postignuća pri učenju novih jezika i matematike, kao i da su kreativnija, društveno aktivnija i prihvaćenija.

Analize strukturalnih razlika između mozgova bilingvala i monolingvala (Mechelli, 2004) su pokazale da bilingvali imaju više sive mase od monolingvala, kao i da to nije slučaj samo sa bilingvalima od rođenja, već i sa kasnijim bilingvalima, ali u manjoj meri. Iako više sive mase ne znači nužno i veću inteligenciju, izgleda da bilingvali bukavalno imaju veći mozak.


Jedno od možda najintrigantnijih novih istraživanja je veza između bilingvizma i kasnijeg početka demencije (Bialystok, 2010). Zaključak studije, koja je obuhvatala 91 monolingvalna i 93 bilingvalna pacijenta, je da se demencija kod bilingvala javila četiri godine kasnije u odnosu na monolingvale. Ovo prolongiranje pojave simptoma demencije je daleko efikasnije od bilo kog leka i predstavljalo bi, pored ličnih i društvenih prednosti, veliku uštedu na troškovima zdravstvene nege.

Bialystok, E. & Craik, I. F. (2010). Cognitive and Linguistic Processing in the Bilingual Mind. Current Directions in Psychological Science, 19(I), 19 - 23.

Mechelli, A. (2004). Structural plasticity in the bilingual brain: proficiency in a second language and age of acquisition affect grey-matter density. Nature 431: 757

Petitto, L.A. (2009). New Discoveries From the Bilingual Brain and Mind Across the Life Span: Implications for Education. International Mind, Brain, and Education Society and Blackwell Publishing,  Vol. 3, No. 4, 185 –197.

Pogledajte i: Fondacija Novak Đoković promoviše dvojezičnost

Нема коментара:

Постави коментар