„Inteligencija zavisi od broja sinapsi u mozgu - veza između nervnih ćelija, a bilingvalna deca stvaraju veći broj sinapsi. Znači time formiraju veću inteligenciju u odnosu na očekivanu." Dr Ranko Rajović
Kada
žele da njihovo dete govori još neki jezik, roditelji često razmišljaju da dete
upišu na neki kurs jezika. Obično, nastava se održava dva puta sedmično u
trajanju od 45 minuta. Ovaj tempo očigledno ne prestavlja pretnju da deci oduzme
preko potrebno vreme za NESTRUKTURIRANOM (neorganizovanom) igrom koja je od
posebnog značaja da dečji razvoj.
Protivnici
planiranih aktivnosti u predškolskom dobu s pravom kritikuju praksu nekih
zemalja da decu opterećuju čitanjem, pisanjem i apstraktnom matematikom.
Nažalost, naše internet portale
preplavljuju tekstovi koji povremenu strukturiranu igru mešaju sa pomenutim
akademskim sadržajima, pa direktno ili indirektno savetuju naše roditelje da
odustanu od bilo kakvih organizovanih aktivnosti u predškolskom dobu ne
uzimajući u obzir konktekst u kom žive naša deca.
Na kursevima
jezika u predškolskom dobu trebalo bi da deca, kroz STRUKTURIRANU IGRU, usvajajureči i jezičke konstrukcije primerene njihovom dobu, ali i obrasce ponašanja
kulture naroda koji govore tim jezikom. Dakle, ukoliko se ovako izvodi nastava
(nije mi poznato da se izvodi drugačije na našim prostorima), nema mesta
zabrinutosti da se deca opterećuju sadržajima neprimerenim za njihov uzrast. Takođe,
ukoliko roditelji provode dovoljno vremena sa decom u kvalitetnim razgovorima
na srpskom jeziku, nema bojazni da će drugi jezik biti dominantan ukoliko za
tim nema potrebe.
Od ovih
kurseva bilo bi razumno očekivati da ih deca sa radošću pohađaju i da napreduju u razvijanju jezičkih veština govora i slušanja. Međutim, tempo
napredovanja ne zavisi samo od kursa, već i od motivacije deteta i u kojoj meri
je dete (bilo) izloženo drugom jeziku van časova (npr. crtani filmovi na drugom
jeziku).
Kurs
jezika bih preporučila deci koja nisu imala prilike da ranije usvajaju željeni jezik,
čiji roditelji ne govore taj jezik, a posebno deci koja ne pohađaju vrtiće ili
druge oblike predškolskog vaspitanja i obrazovanja. Na ovim časovima deca će
imati priliku da, pored jezičkih, razvijaju svoje socijalne veštine i finu
motoriku (crtanje, lepljenje, itd). Pored toga, iz mog iskustva, deca na
kursevima uživaju u raznolikim aktivnostima usvajanja drugog jezika (zanimljive
pesmice, priče i propratni materijali).
Milena
Mićić, magistar engleskog jezika i majka dvojezičnog deteta
Sa
nepune četiri godine Mia Petijević iz Trebinja iskoristila je svoje
vrijeme da gleda crtane filmove, u kući niko nije znao da njihova kćerka
i unuka tako uči i engleski jezik.
Roditelji
su primijetili da uz pomoć popularnih crtanih filmova izgovara riječi
na engleskom jeziku, ali su slučajno otkrili da Mia zna voditi
konverzaciju na engleskom jeziku i da razumije veliki broj riječi.
Dodatna saznanja za Mijin odličan engleski stigli su sa rođakom iz Kanade. Milan Petjević je rođen u Kanadi, gdje živi čitav svoj život.
Iznenađen je da malena djevojčica odlično govori njegov maternji jezik, ali i kako usvaja nove riječi.
Priču o ovoj djevojčici pogledajte u priloženom videu.
"Moje dijete od treće godine polako usvaja engleski jezik.
Treba li da se zabrinem? Zašto neki logopedi i profesori stranih jezika imaju
oprečna mišljenja o ranoj dvojezičnosti? Ovo su samo neka od pitanja koja su
nam postavili roditelji u želji da jednu od naših priča posvetimo o ovoj temi.
Donosimo odgovore."
Roditelji su često u nedoumici kada je najbolje vreme da se
počne sa uvođenjem drugog jezika i u kojoj meri. Zbunjujuća su i oprečna mišljenja različitih
stručnjaka za jezik kada je rana dvojezičnost u pitanju. Neki stručnjaci insistiraju
na jednom jeziku barem do treće godine, dok drugi ukazuju da paralelno
usvajanje dva jezika ne predstavlja nikakav problem za decu.
Predavanje o ranoj dvojezičnosti, namenjeno roditeljima,
nastavnicima i drugim stručnjacima za jezički razvoj dece, preneće informacije
o naučno dokazanim činjenicama u vezi sa manje poznatim prednostima
dvojezičnosti i mnogim zabludama (npr.
uverenje da paralelno usvajanje dva jezika dovodi do jezičkih poremećaja).
Predavač, magistar
engleskog jezika i roditelj dvojezičnog deteta, predložiće i praktične (gotovo)
besplatne korake za ranu dvojezičnost do
koje se može doći bez napornog učenja i u jednojezičnoj sredini.
Britanski glumac i reditelj Rejf Fajns je, zahvaljujući na pasošu, rekao na srpskom jeziku da nikada nije mislio da će postati Srbin:
„Moj život obogaćen je vašom hranom, vinom, dobrotom i prijateljstvom. Hvala što ste prihvatili ovog Engleza u vašu otadžbinu. Počastvovan sam“, naglasio je Fajns.
Dete mehanički
ponavlja reči drugog jezika koje ne
upotrebljava u odgovarajućoj komunikativnoj situaciji. Međutim, ovo može biti
znak da je dete zainteresovano za drugi jezik.
Dete upotrebljava reči drugog jezika u
odgovarajućoj komunikativnoj situaciji.
Dete ima izvestan vokabular na drugom jeziku, ali ne reguje na
jezički stimulans čak i kada su mu reči poznate (npr. zna ABC, boje, prevozna
sredstva, itd, ali ne može da odgovori na pitanja poput What colour is your car?). Ovo, takođe, može da bude znak zainteresovanosti za drugi
jezik.
Dete koristi vokabular na drugom jeziku u
komunikaciji sa drugim osobama.
Protestuje kada mu se pusti crtani film na drugom jeziku.
Podjednako rado gleda crtani film na oba
jezika.
Protestuje kada mu se čita na drugom jeziku.
Podjednako uživa u tekstovima na oba
jezika.
U igri koristi samo jedan jezik.
U igri (posebno samostalnoj) često se kod
ove dece može čuti drugi jezik.
Ukoliko progovore u snu, govore isključivo na jednom jeziku.
U snu često govore i na drugom jeziku.
Teško ili nikako ne kombinuju reči u rečenice na drugom jeziku tačno i tečno.
Često tačno i tečno kombinuje reči u
rečenice na drugom jeziku. U govoru koristi dosta kolokvijalnih reči i slenga na drugom jeziku.
Први је Бразилац који пише ћирилицом. Течно говори српски. Перфектно игра „Моравац“ и „Ужичко“ јер тренира фолклор и наступа у првој постави КУД-а „Жикица Јовановић Шпанац“. Зове се Тијаго Фехејра. Рођен је у Рио де Жанеиру. Тамо је и одрастао. Пре пет година се доселио у Србију.
У међувремену је постао један од најбољих туристичких водича које имамо. Његова специјалност су вођење тура на португалском језику. Пропутовао је целу Србију и упознао многе Бразилце и Португалце са нашим знаменитостима.
Пре неколико дана Тијаго је довео групу бразилских туриста у Голубац .Тада смо га питали како Бразилац доживљава Србију?
"Волим Србију јер је Србија једна од најаутентичнијих земаља у Европи, која пружа сваком госту јединствене доживљаје на сваком кораку. Просто је немогуће боравити у Србији и остати равнодушан… Овдашње природне лепоте, храна, историја и гостољубивост гађају те директно у срце" !
Овако је Тијаго доживео Голубац :
"Голубац је једно од оних места која сам видео на сликама пре свог доласка у Србију и увек хтео да га обиђем. Кад сам то учинио први пут, одушевио сам се лепотом тога места на Дунаву, за које данас сматрам да је једно од најлепших места у Србији!
Тешко је описати осећај спокојности који нам пренесе Дунав, тамо где је најшири, као море… И онда кад гледамо и видимо величанствену тврђаву која тврдо стоји тамо кроз векове, схватамо да смо много срећни што можемо данас да уживамо у том споју природе и историје у миру, за разлику од цивилизација које су ту живеле пре нас.
Вожња бродићем је учинила Голубац још занимљивијим и атрактивнијим туристима.
Гости много уживају у мирним таласима Дунава, у погледима на тврђаву из различитих углова, а највише уживају у причама и легендама које нам исприча Јован, сјајан човек који, поред тога што је један од најбољих водича у Србији, је и врхунски домаћин! Неко ко дође у Голубац, а није имао туру са њим, пропустио је оно најбоље"!
И за крај, Тијаго нам је рекао како се осећају Бразилци у Голупцу :
"Довео сам прве икада организоване групе Бразилаца у неколико српских дестинација и могу рећи да сваки Бразилац који је посетио Голубац се распаметио" !
- Prijatelji su me savetovali da dođem u Beograd. Došao sam i vaš grad me je odmah osvojio. Već drugo veče izašao sam u kafanu i oduševio se muzikom koju sam čuo. Odmah sam odlučio da ću naučiti srpski kako bih verno preneo emociju koju sam u tom momentu osetio. Tada sam u Srbiji ostao pet nedelja i za to vreme sam uzeo učitelja da me uči jezik. Tako je sve počelo. I dan-danas se trudim da dobro usavršim jezik, ali i svakodnevno nešto drugo naučim. Iako mi ćirilica liči na kinesko pismo, znam skoro sva slova! - kaže za „Blic“ Ron.
- Za svoju dušu sam prvo snimio „Dotako sam dno života“. Pesma je za 5 dana imala pola miliona pregleda, pa sam shvatio da bih mogao da se posvetim ozbiljnije svemu tome - kaže Ron.
- Beograd je mesto u kojem je moja duša živa, a Kanada je
sistem u kome sam odrastao. Obožavam beogradsku energiju, ljude, voće i povrće
koji su ukusniji nego igde u svetu, a ako imaš nešto novca, život je ovde
prilično jeftin. Od svega mi se najviše dopada koliko se ljudi u Srbiji ne
plaše svojih emocija, bilo da su dobre ili loše – dodaje on.
- Živeo sam na Zapadu, u Torontu i Londonu, gde zbog
političke korektnosti svi cenzurišu svoje misli i reči, kako ne bi nekoga
uvredili. Nasuprot tome, ljudi će ovde uvek reći ono što im je u srcu, a nekada
su direktne uvrede stvar prijateljstva. Ja sam oduvek bio takav. Među Srbima u
Torontu i Beogradu našao sam ljude slične meni, iskrenije od onih na Zapadu i
slobodne da budu ono što jesu – kaže Erik.
- Ovde su plate niske i kasne, ali stvari će se promeniti
tek kada prestanete da loše mislite o svojoj zemlji! Beograd je predivno mesto
za život, a zahvaljujući internetu mladi Srbi danas mogu da rade onlajn na
engleskom jeziku i za englesku platu. Od svih nacija na svetu, Srbi su u
najboljoj poziciji da iskoriste globalnu interenet ekonomiju i postanu
konkurentniji nego frilenseri iz Indije i Filipina, jer dobro govore jezik, sa
Zapadom imaju jače kulturološke veze, a cene koje su tamo smešne ovde su
dovoljne za pristojan život. To je ono što meni godinama omogućava da imam i
beogradski stil života i englesku platu – savetuje Erik.
“IAKO svi znaju ko sam, za protekle tri decenije, koliko sam
monahinja, nikada u Srbiji nisam doživela nikakvu neprijatnost. Niko me nije ni
popreko pogledao niti mi je uputio bilo kakvu ružnu reč“ kaže Sibila Ler (62), rođena
u uglednoj aristokratskoj porodici u Nemačkoj i potomak generala Lera. Sibila
je sada monahinja Jovana u manastiru Soko kod Ljubovije, u Eparhiji šabačkoj.
-Kad je Drugi svetski rat završen i kad su pukle logorske
žice, na nemačkoj zemlji se našlo 5.000 živih srpskih kostura. Svi su očekivali
njihov opravdani gnev i osvetu, jer su nemački vojnici u njihovoj zemlji
ubijali sto Srba za jednog nemačkog vojnika. To se nije desilo. Tek tada
je, kaže mati Jovana, svima postalo jasno zašto je veliki Gete učio srpski
jezik, zašto je s tolikom ljubavlju i poštovanjem primao i podržavao Vuka
Karadžića. Naš pastor nam je govorio o srpskim junačkim epskim pesmama kao
najvećem kulturnom blagu Evrope i sveta - priča monahinja Jovana. - Više ih je
prepričavao i skretao pažnju na to da su one neprevodive i da se jedino mogu
razumeti na srpskom jeziku. Savetovao nam je da učimo srpski jezik, kako bismo
se uverili u tu svojevrsnu čaroliju umetnosti pred čijom lepotom se do zemlje
poklonio vajmarski genije. Mati Jovana kaže da je to u njoj rodilo želju da
upozna "taj mali veliki narod i da se približi njegovom duhu i
kulturi".
U okviru programa Interkulture, u Šabac dolaze učenici iz celog sveta da uče srpski jezik i upoznaju se sa načinom života u našoj zemlji. Nastavu u Gimnaziji u tom gradu, ove sedmice slušaju i đaci sa Islanda, iz Amerike i Italije, koji ovu školsku godinu pohađaju u Srbiji. Pročitajte tekst i pogledajte snimak na: RTS (video)
Mama
Danijela Dmitrić kažeda je za usvajanje
engleskog ljubav prema vozovima bila presudna. “Obožavao je vozove, pa smo na
netu našli Shawn The Train, edukativni crtani u kome vozić na svojim vagonima
provozi: boje, oblike, brojeve i alfabet. Tako je već sa 3 godine počeo da
savladava gore navedeno. DO 3,5 već je sve znao: boje oblike alfabet i brojeve
do 10. I dan danas, za neke pojmove usvojene na engleskom preko crtaća, pita me kako
se kažu na srpskom. 🙂 Zahvaljući Shawn-u,
Thomas and Friends crtanom i ABC project crtaćima, “pokupio” je riječi za
porodicu, dijelove tijela i sl. Drugo, preko youtube snimaka djece koja opisuju neke
igračke i sl (Toys Review) počeo da savladava
konstrukciju rečenice, prošlo sadašnje vrijeme (nekako ga spontano koristi,
tipa I will, I was i slično). Do četvrte godine već sam je sklapao rečenice
koje nisu replike iz crtaća vec njegove rečenice,a negdje oko 4,5 sam je razgovarao uz popratna pitanja "mama kako se kaze to i to" i onda
ubaci u rečenicu. Dugo obožavan bio je BBC
dokumentarac Steam Engines Construction, koji toplo preporučujem malim
ljubiteljima vozova 😀”
Kako omogućiti detetu da bude dvojezično ako roditelji ne govore željeni jezik?
Postoji nekoliko načina za to. Evo jednog:
Ukoliko nameravate da angažujete nekog da Vam čuva dete kod kuće, razmislite o mogućnosti da angažujete odgovorne studente jezika koji želite da Vaše dete usvaja.
Studenti koji ne rade obično imaju slobodnog vremena i dobro im dođe dodatni džeparac. Dogovorite se da sa Vašim detetom gotovo sve vreme govore ciljani jezik - u igri, za stolom, u šetnji, itd.
Na britanskom sajtu posvećenom promociji prevoda iz svetske književnosti za decu - Outside in World , našla se i pesma Ježeva kućica našeg Branka Ćopića.
Na stranici se nalaze predložene aktivnosti za obradu pesme na engleskom jeziku. Dvojezičnu slikovnicu sa odličnim prevodom (S. D. Curtis) izdala je Dereta. Može se kupiti u knjižarama ili na internetu: Amazon
U banjalučkim knjižarama slikovnica košta 11 KM.
Ježev
odgovor
„Ma kakav
bio moj rodni prag
On mi je
ipak mio i drag.
Prost je i skroman, ali je moj,
tu sam slobodan i gazda svoj.
Vrijedan sam, radim bavim se lovom
i mirno živim pod svojim krovom.
To samo hulje, nosi ih vrag,
za ručak daju svoj rodni prag!”
"Gijon je iz Vizija kod Grenobla u Francuskoj, odakle već 10 godina pomaže deci na Kosovu i Metohiji. Igračke, hranu, garderobu, knjige i ćebad dovozi kombijima i šleperima. Odlazi tamo gde niko drugi ne ide, u enklave i teško pristupačna mesta koja su mnogima daleko. " Preuzeto sa: RTS
"Otac Iv i deda Žilber su mi, kao veliki zaljubljenici u istoriju, u detinjstvu mnogo govorili o snažnom prijateljstvu između naše dve zemlje, još od vremena Prvog svetskog rata, ali i ranije, kada se kralj Petar Prvi borio na strani Francuske. Ovo prijateljstvo je naročito bila tema u našoj kući kada je NATO bombardovao Srbiju. Znali smo da se stvari ne događaju onako kako su ih predstavljali francuski mediji." Preuzeto sa: novosti.rs "Želeo sam da knjigu Svi moji putevi vode ka Srbiji prvo objavim na srpskom jeziku jer sam je posvetio Srbima. U njoj objašnjavam razlog svog angažmana, šta je dovelo do toga da se jedan mladi Francuz bez srpskih korena angažuje za Srbe na Kosmetu, da nauči njihov jezik i na kraju odluči da se nastani u Srbiji i živi među Srbima." Preuzeto sa: Reportaze
Roditelji su često zbunjeni različitim stavovima. VAŽNO: Danas mnogi svoje STAVOVE iznose kao da su ČINJENICE. Dakle, obratite pažnju od koga tražite savet. Stručnjaci za ovu oblast su PSIHOLINGVISTI, logopedi SPECIALIZOVANI ZA RAD SA DVOJEZIČNOM DECOM, profesori jezika koji imaju dugogodišnje iskustvo u radu sa decom predškolskog doba i profesori jezika koji sami imaju dvojezičnu decu. Nažalost, o fenomenu dvojezičnosti u našoj sredini malo se diskutuje sa stručnjacima. Stoga, želje i napore roditelja da odgajaju dvojezično dete često osujete saveti nedovoljno upućenih.
Razlozi za različita mišljenja uglavnom su:
1) Neprecizna komunikacija: Činjenica je da će dete imati izraženije jezičke veštine na jeziku kojem je više izloženo. Ukoliko žele da dominantan jezik bude srpski, roditelji bi trebalo da osiguraju ovu dominantnost najpre kvalitetnim svakodnevnim razgovorima sa decom na srpskom, uključivanjem deteta u društvo (npr. vrtići), čitanjem knjiga primerenih njihovom uzrastu, itd. Međutim, to ne znači da će izlaganje drugom jeziku i/ili usvajanje drugog jezika oštetiti jezički razvoj deteta. Kada logopedi savetuju roditeljima da decu izlažu više jednom jeziku, neki roditelji to tumače kao poruku da odustanu od izlaganja drugim jezicima i/ili rane dvojezičnosti jer su štetni.
2) Zablude (mitovi) koji i dalje opstaju iako je mnoge nauka odbacila pre nekoliko decenija. Kada dete kod nas ima jezičkih i drugih razvojnih poteškoća, a gleda crtane filmove na engleskom, pojedini logopedi izvode zaključak da dete ima jezički poremećaj jer je bilo izloženo drugom jeziku prerano. Nema nijednog naučnog dokaza da je rano izlaganje drugim jezicima (preko roditelja, audio/vedeo materijala, itd) uzrok jezičkih poremećaja! Problem može biti preterano sedenje ispred ekrana (ekranizam) i nedovoljna izloženost srpskom jeziku. (Pročitajte: Da li malo dete sme da gleda crtane filmove na stranom jeziku? ) Od nekih naših logopeda možete čuti i da je mešanje jezika u govoru problem i da zahteva logopedski tretman. U stvari, najčešće se radi o pojavi koja se stručno naziva mešanje kodova (code - mixing) i to je sasvim normalna pojava i u jezičkom razvoju dvojezične dece i kod odraslih bilingvala. Dakle, stručnu procenu u ovom slučaju može dati samo logoped specijalizovan za dvojezičnu decu (takvih kod nas ili nema ili ih je veoma malo). Pročitajte i: Mitovi o dvojezičnosti
3) Na mnogim studijskim programima na kojima se školuju budući profesori maternjeg/stranih jezika i logopedi ne postoje predmeti o ranoj dvojezičnosti/usvajanju drugih jezika (poput Psiholigvistike u čijem se okviru stiču znanja o ranoj dvojezičnosti) niti se ovoj pojavi posvećuje puno pažnje u okviru Metodike nastave. Stoga, mnogi profesori stranih jezika nemaju ažurirana teorijska znanja kao ni praktične veštine o razvoju dvojezičnosti kod dece. Praksu u okviru predmeta Metodika nastave studenti uglavnom obavljaju u osnovnim i srednjim školama u formalnom obrazovanju. Paradoksalno ali i očekivano zbog svega navedenog, mali broj nastavnika stranih jezika ima decu koja su u predškolskom uzrastu postala dvojezična.
4) Neetičnost i neprofesionalnost: Pojedini stručnjaci su upoznati sa činjenicama u vezi sa ranom dvojezičnošću ali se oglušuju o njih jer im to ne donosi profit. Npr. činjenica da dete može da usvaja više jezika od rođenja u podsticajnom porodičnom okruženju neke škole stranih jezika koje rade sa malom decom vide kao pretnju. Stoga, kada govore o ranoj dvojezičnosti, spominju samo uzrast od kog oni primaju polaznike. S druge strane, neetični logopedi koji znaju da dvojezična deca imaju malo drugačiji jezički razvoj od jednojezične (što je normalno!) predstavljaju ga roditeljima kao jezički poremećaj i tako naplaćuju ono što bi dete i samo bez njihove pomoći savladalo.
Dečak David Mićić iz Banjaluke govori engleski jezik koji najvećim delom usvaja preko crtanih filmova (snimak iz 2015) Milena Mićić, magistar engleskog jezika i majka dvojezičnog deteta
Pročitajte i:
Znam i govorim samo srpski jer volim svoj jezik i narod!
Da li je to patriotizam?
Da li je vojvoda Živojin Mišić bio patriota? A Laza Kostić, Njegoš, Jovan Dučić, Vladimir Ćorović? Novak Đoković?
Zajedničko za ove i mnoge druge naše istaknute pojedince je da su bili ili jesu poliglote!
Bilingvali i poliglote bili su i:
Vuk Karadžić
Dositej Obradović
Đuro Daničić
Bogdan Popović
Ivo Andrić
Miloš Crnjanski
Isidora Sekulić
Anica Savić Rebac
Vojvoda Putnik
Jovan Cvijić
Milutin Milanković
Mihailo Petrović Alas
Nikola Tesla
Mihajlo Pupin
Dušan Popov
Josif Pančić
Vladimir Ćorović
Nadežda Petrović
Uroš Predić
Laza K. Lazarević
Vasko Popa
Stanislav Vinaver
Mihailo Obrenović
Milan Obrenović
Jovan Skerlić
Nikolaj Velimirović
Branislav Petronijević
Momčilo Nastasijević
Jelena Dimitrijević
Katarina Milovuk
Vuka Velimirović
Stanka Glišić
Maga Magazinović
Milica Stojadinović Srpkinja
Danica Dana Jovanović
Olivera Lazarević
Anastasija Naka Spasić
Konstantin Jovanović
Milena Pavlović Barili
Mileva Anštajn
Bora Kostić
Jelica Belović Bernadžikovska
Svetomir Nikolajević
Ivan Jugović
Lenka Dunđerski
Laza Kostić
Ne zaboravimo ni da su majke i supruge mnogih naših vladara i istaknutijih pojedinaca bile strankinje, tako da je dvojezičnost i višejezičnost bila uobičajena sredina u kojoj su mnoga naša deca odrastala.
Od naših logopeda i pedagoga češto ćete čuti da dete ne bi tebalo izlagati drugom jeziku pre nego što se oformi stabilna baza maternjeg jezika. Nauka, međutim, nudi dokaze koji potvrđuju upravo suprotno. Dakle, što ranije to bolje! Dvojezičnost za dete ne znači samo mogućnost komuniciranja na dva jezika, nego mnogo više od toga (pogledajte ceo snimak).
Ukoliko nemate vremena da pogledate ceo video snimak, "skoknite" do 39:40 i gledajte barem do 42. minuta:
Istraživanja takođe pokazuju da učenje ili usvajanje u učionici par puta sedmično ne daje optimalne rezultate, već da ga je potrebno "osnažiti" usvajanjem kod kuće i/ili zajednice u kojoj se živi.
Ukoliko ne živite na srpskom govornom području, a želite da Vaše dete govori srpski, imajte na umu sledeće:
- IZLOŽENOST SRPSKOM JEZIKU i UNUTRAŠNJA MOTIVACIJA za učenje su ključni faktori uspešnog savlađivanja jezika. Da biste obezbedili dovoljnu izloženost jeziku, potrudite se da dete svaki dan sluša srpski jezik (razgovor sa detetom na srpskom, crtani filmovi, pesmice za decu, basne i bajke, dečije emisije, itd). Unutrašnja motivacija se javlja kada ono što se uči ili usvaja ima SMISLA za DETE. Dakle, dete želi da razume šta mu govore njegovi dragi baka i deka u Srbiji ili radnju crtanog filma. U tom slučaju, jezik se usvaja spontano, bez svesti o naporu koje zahteva fokusirano učenje. Stoga, najpre se postarajte da se razvija odnos ljubavi između Vašeg deteta i rođaka u Srbiji, Omiljene crtane filmove puštajte SAMO NA SRPSKOM. Srećom, na internetu imate obilje besplatnog materijala koji možete koristiti. Neke od materijala ću predstaviti u narednim postovima.
- dete će imati periode regresije (reči i konstrukcije koje zna povremeno će zaboravljati ili ih koristiti nepravilno)
- svako dete ima svoj tempo napredovanja
- važno je da dete poveže komunikaciju na srpskom sa ugodnim emocijama.
- ne dopustite deci da provode previše vremena ispred ekrana